Бранич

194

„БРАНИЧ 1

реса друга студија, где се излаже како је Румунија покушала да реши правну федерацију сличну нашој. Она се није држала старих законика, већ је отворено прихватила нове идеје и правила где је то било пот.ребно. Стварајући један прелазни режим, омогућила је постепено навикавање правника на нове законе и нова правила. Писац је такође велики стручњак у предмету грађанске одговорности. Сажето и просто у својој трећој конференцији, он је прест-авио иностраној публици грађанску одговорност у Румунији, која има готово исте основе које и грађанска одговорност у Француском Грађакском законику, са том разликом, што је еволуција јуриспруденције у Румунији донеклеразличита од оне у Француској. То је дало писцу прилике да учини интересантна поређења нарочито када говори о субјективној и објективној одговорности. Ова последња је нашла у Румунији примену код несрећних случајева у вези са аутомобилима, када је од стране румунског Касационог суда прокламована одговорност сопственика аутомобила за штету причињену атомобилом зато што је сопственик предмета којим је штета причињена. Тиме се румунски Касациони суд приближио чувеној одлуци француског Касационог суда од 13. фебруара 1930. год. Писац затим обрађује уговорну одговорност по румунском праву као и питање осигурања грађанске одговорности, које је питање стручно обрадио у другом једном делу под насловом: Тћеопе е1 рга^ие (Зе ГАвзигапсе с!е гезропбађјШе, ргеЈасе с1е М Јозерћ Нетагд рго*. а 1а РасиКе Це ОгоИ с1е Рагјз, Рагј« 1923. У четвртој конференцији г. Кадере се задржава на акцијама у циљу признања права, па пошто је изложно стање права у Француској, обра је нарочито питање превентивних акција, акција ш {ц1игит у румунском праву, које тужилац покреће на свој ризик, уз потребне доказе и утврђивање интереса за такве акције. Према пишчевим излагањима, то би биле акције којима би се утврђивало постојан>е обавеза пре рока, ако би сама обавеза дошла у питање. Али се оваква превентивна судска акција не би могла покретати ако би имала за циљ да утврди правне основе за евентуалну тужбу за накнаду штете. У врсту дозвољених претходних акција, долазе и изазивачке парнице, које је наш стари Грађански судски поступак познавао (§§ 346.—350.), а које не искључује ни нови Гр. п.п. (§ 323.). Интересантна јуриспруденција прати пишчева излагања тако, да се види сав значај ових акција како у теорији тако и у пракси. Најзад, у петој конференцији се говори о румунској политици за време рата. У њој писац, по строгом правничком методу, као правник, класира документа, па их, после строге оцене, доводи у везу са догађајима из тога времена како у Румунији тако и изван ње. Из прегледа ових докумената и догађаја види се јасно, да се Румунија могла наћи Једино у редовима савезника противу централних сила и поред необично тешке ситуације у којој је се налазила. Из рата је изашла победник благодарећи напорима румунског народа и Румуна из Аустро-Угарске који су у многоме допринели да готово сви Румуни буду ослобођени и уједињени. Писац јасно нодвлачи улогу у томе смислу два велика румунска државника г.г. Вајде Воеводе и Маниу-а. У низу докумената, карактеристична је изјава првог добровољачког румунског одреда у Кијеву, у 1917. години, где се каже: „Ми тражимо несаломљивом вољом наше сједињење са Румунијом како би са њом образовали једну националну румунску државу основану на правој демократији. Ради остварења овог идеала, ми смо решени, да ставимо на коцку све што имамо: наш живот и наше имање, наше жене и нашу децу, живот и срећу оних који су нам драги; ми нећемо положити: оружје док не победимо или не погинемо' 1 . Делу г. Кадере претходи топло написан предговор једног од највећих француских цивилиста г. Анри Капитана, члана Института и професора Правног факултета у Паризу. Прочитање ове књиге оставља јак утисак. Она заслужује да се видно. обележи као успео напор да се по веома важним питањима из права и међународне политике да оцена која мора свакога правника озбиљно занитересовати. Несумњиво да она служи на част писцу г. Кадере, што нам-