Бранич

196

„БРАНИЧ"

Воећко К. РегНећ, сЈос(еиг еп <1гоИ: Соп1гЈћи4!оп еп уие <3 е Ге1аћогаИоп с!'ип СосЈе сјуИ уоидо51ауе, ЕЈЈНопз Рјегге Воззие!, Раг!8 1936, рр. 423 Г. Др. Перић сарадник је нашег часописа, обрађујући нарочито питања из грађанске одговорности. Његови чланци одликовали су се дубоким познавањем ове иначе тешке правне материје, која је код нас готово необрађена. У његовој докторској дисертацији, под горњим називом, питање грађанске одговорности заузима најзначајније место. Оно му је најбоље познато и њему је највећу пажњу посветио. Пошто је изложио стварање Југославије са свима фазама које су претходиле овоме стварању, осветлило тешку ситуацију у погледу законодавства које је остало федеративно у једној политички централистичкој држави, спори унификаторски рад под парламентарним режимом, писац је прешао на краћу анализу основних закона донетих под режимом од 6. јануара 1929. год., кривичних, социјалних, административних, финансиских и економских, приватно-правних и на објашњење у вези са кодификацијом грађанског законодавства код нас и предоснову за Грађански законик. У закључку по овом првом делу, писац правилно констатује, да је много донетих закона за време диктатуре било већ израђено за важења парламентарног режима, чијеје укидање спречило њихово редовно озакоњење. Он се с правом буни против законодавне федерације која не кадрује добро у политички централистичкој Југославији. Логично би било да је се почело прво са изједначењем законодавства, па онда са политичким централизмом. Г. Др. Перић сасвим умесно налази, да се приликом изједначења законодавства није требало слепо придржавати аустриског закоиодавства, које није ни најбоље, нити одговара потребама нашег народа, а сем тога, језично и конструктивно није онакво какво би требало за нас да буде. Други део ове докторске тезе посвећен је грађанској одговорности. Он носи наслов: О животу, преко права, ка одговорности. Писац хоће да потврди, да је одговорност крајња фаза права и његових стремљења. Док је први део, у главном информативан, за инострану публику, дотле је овај део конструктиван и општи: садржи утврђена правила и критичку оцену грађанске одговорности, кроз веома интересантна опажања а све у оквиру великих начела у праву, као што су морал и право посматрано као право за себе. Трећи део је много стручнији. Он се искључиво односи на грађанску одговорност у свима фазама. Пошто је поставио начело — појам одговорности у праву и обележио важност овога правног домена, писац је сматрао, да институцију грађанске одговорности може једино јасно изложити, ако је упореди са ограничењима за њу везаним, којих, према писцу, има осам, а измеђе којих се нарочито истичу односи кривичне одговорности према грађанској и уговорне одговорности према деликтној. У додатку, писац је приказао читаоцима француског језика оне одредбе Предоснове нашег Грађанског законика које се односе на грађанску одговорност. То ће корисно послужити да инострани свет види како нови законодавац замишља грађанску одговорност код нас. Детаљна и бројна библиографија садржи многобројна страна и наша дела из грађанске одговорности, што показује велику пишчеву начитаност и ерудицију. Простор нам не допушта да се више детаља приступимо критици појединих мишљења и закључака пишчевих по предмету грађанске одговорности. Има ту веома интересантних закључака као и смелих потеза. Г. Др. Перић је дубоко ушао у проблеме везане за грађанску одговорност, осмотрио их критички и није се устручавао да своје закључке до краја изнесе. Та кураж, уз све научне скрупуле, веома је симпатична гшшчева црта. Ући у проблеме грађанске одговорности за време универзитетских студија, па по завршетку истих дати једно запажено дело из ове правне области, није ни мало лак посао. Г. Др. Перић је из ове тешке материје достојно и часно изишао, пружајући нам солидан прилог овој, ван сумње,