Бранич

ПРАВО НА ТУЖБУ итд.

223

ова тужба може бити подигнута само против поклонопримца (1е (Зопа1аЈге) лично, а не и против његових наследника. Зато би се право на тужбу угасило, ако би поклонопримац случајно умро пре него што би поклонодавац поднео тужбу суду. Ово пак, по мишљењу Планиола, долази отуда, што је мотив опозивања или ревокације поклона у ствари једна казна, иамењена незахвалноме поклонопримцу, који због своје смрти том казном више не може бити лично погођен. А на питање: да ли се овакви спорови, ако су били покренути за живота обдаренога лица, могу после продужити и противу његових наследника, — Планиол даје потврдан одговор. Но, при оцени овога питања и њему сличних треба имати у виду факат, да се овакве тужбе односно спорови тичу више моралних консидерација или обзира и да претпостављају оцену једнога чисто субјективног елемента; те због тога стварно само дародавац, који се је при обдаривању такође руководио неким својим личним разлозима, може бити и позван да цени: да ли се је обдарени стварно показао неблагодарним. Тако се, на пример, у чл. 1166 со<Зе ст1-а каже, да су тужбе из наведенога правног основа искључиво везане за личност (ехс1из1уетеп1 аИасћеез а 1а регзоппе) 12 ). Исти прикципи и разлози несумњиво су од значаја и за наше право 13 ). 4. — Овде ћемо под истим бројем навести неколико примера само из области наследнога права. Наиме: а) Право на тужбу за оглашење наследника за недостојног да наследи извесног оставиоца, са разлога изнетих у §§ 419 и 420 грађ. зак., противу таквог наследника, односно, ако је он умро, противу његових наследника, има онај, чији би се наследно-правни положај уклањањем недостојнога лица поправио. Ту наиме спадају: санаследник недостојнога лица; даљи сродници оставиочеви, који би овога могли наследити, поклонопримац и легатар, којима би недостојни наследник могао смањити (опозивањом или редукцијом) поклон или легат, кад му се овима крњи закони део наслеђа (§ 565), па и сама држава, којој би наслеђе припало, кад би недостојни наследник био отклоњен"). — б) Тужба за редукцију тестамента (асИоп еп гесЈасИоп), ради намирења или допуне законог дела наслеђа, припада т.зв. нужним законским наследницима (§ 477 г. з.) и има карактер личне тужбе. Ова пак тужба може бити подигнута само против тестаменталних наследника, а не и противу других лица, која су корисници по тестаменту, али нису наследници у правоме смислу речи (на пр. легатари или налогопримци). Дакле, код ове тужбе активно су легитимисана директно само она лица, којима припада право на т.зв. нужни или закони део наслеђа, а пасивну легитимацију имају првенствено

12 ) В. о томе опширније у делу: Магсе1 Р1ато1, ТгаНб €1етеп*аЈге с1е скоИ ст1, 9ете ^сШјоп, Рапз 1924, № 2647, р. 665 е! зшу. 13 ) Треба напоменути, да би тужбу за поништај или за редукцију поклона са разлога предвиђених у § 565 грађ. зак., могла подићи тамо означена лицв (законски наследници, повериоци поклонодавчеви) или њихови наследници, и то против поклонопримца или његових наследника. — Тако Ог. Драгољуб Дранђело в иђ> Наследно право, Београд 1925, стр. 165 и след. и ) Тако Ог. Дранђеловић, Наследно право, стр. 12.