Бранич

222

.БРАНИЧ'

да је туженик отац детињи. Потом би се, засебном, т.зв. кондемнаторном тужбом тражиле законске санкције тогз, претходно утврђеног, факта ванбрачног очинства, т.ј. осуда ванбрачног оца на давање издржавања или алиментације ванбрачној матери и детету. Овој пак деоби тужаба одн. тужбених захтева имаће места само у случају, ако раније поменута лодударност не би била правноснажно утврђена већ у кривичноме спору. А иначе ће се редовно, како то у судској пракси понајчешће и бива, подизати потпуна тужба, са истовременим захтевом у оба правца: и за утврђивање факта ванбрачног очинства и за осуду на плаћање алиментације, — па било да је ванбрачно очинство последица каквога кривичног дела, сходно § 130 г. з., било да је по среди случај уопште дозвољеног истраживања патернитета 8 ). Овде само треба напоменути и нагласити још и то, да би за подношење тужбе за утврђивање по § 323 гр.п.п., у оваквом случају, поред ванбрачне мајке и детета, био стварно овлашћен или легитимисан и сам означени ванбрачни отац, пошто би и он, ван сваке сумње, могао да има „одређени правни интерес", да се што пре судском одчуком утврди, да тај ванбрачни правни одношај, који се против њега истиче, у ствари не постоји. Тим пре, што тај правни интерес, који је једна битна претпоставка за могућност подизаља тужбе по § 323 гр.п.п., не мора бити имовинско-прзвни, па чак ни приватно-правни уопште, већ свој разлог и основ „може да има и V другим односима, на пр. у опасности од кривичног гоњења" 9 ). То би био случај т.зв. негативне тужбе да утврђивање, која одговара познатој изазивачкој тужби одн. парници по ношем ранијем Грађанском судском поступку (§§ 346—350) 10 ). 3. — Право ка тужбу одн. право активне легитимације за> опозивање поклона, због иеблагодарности поклонопримца или са других разлога за то предвиђених у § 567 грађ. зак., припада само поклонодавцу лично, а не и његовим наследницима 31 ). О би би наследници, као такви, могли само прихватити еећ подигнуту тужбу, т.ј. могли би продужити спор, који је сам дародавац за живота био покренуо. Али би се ова тужба са успехом мог. 7 :а подићи како против поклонопримца, тако и против његових наследника; дакле, и наследници би такође по оваквој тужби били пасивно легитимисани. — По француском праву (аги 957 сосЗе С1\ .)

8 ) Спорови о очинству ванбрачног детета и о обавезама, које по знконјг има ванбрачни отац према ванбрачној матери и детету, спадају у надлежност среских судова, без обзира на вредност спорног предмета (§ 44 гр.п.п.). 9 ) Тако Ог. Георг Нојман, Коментар грађанског парничког поступка, превод Ог. Саве Греговића, књига II стр. 778. 10 ) Видети наш приказ из судске праксе под насловом: О тужби за утврђење, Архив, свеска за април 1936. ") Овако је гледиште, изгледа нам, заступљено и у нашој судској пракси. Овде ћемо навести једну одлуку Кисац суда од 2! марта 1882 год. Бр. 4151, наведену у кшизи г. Гојка Никешића: Грађаиски законик Краљевине Срби|е, 111 допуњено излање, Београд 1922, код § 567, а која гласи: ,из речи „дародавац може поклон порећи" } потребљеннх у § 567 грађ. зак,, као и из речи „ко мисли да има право... поклон порећи" у § 937 грађ. зак., јасно излази да се тим правом не могу користити и наследници дародавчеви, све и да има законских услова за иорицање поклона."