Бранич

226 ..Б Р А Н И Ч"

т.зв. параферналних добара жениних, т.ј. оних, која мужу нису донета у мираз. Уопште, право мужа као управитеља или администратора жениних добара — уколико му је оно уопште признато — било би заиста илузорно, ако му се истовремено ие би признало и право да води спорове, који се тичу тога права, односно који би настали при његовоме вршењу. То је, како лепо каже Хелвиг , 19 једно процесуално право мужа (еш ргогеззиакз КесМ), које је у ствари један нужан реквизит мужевљевих материјално-правних овлашћења према имовини жениној. На пример, за вођење спорова, који би се тицали отказа заједничког стана мужа и жене (т.зв. порабни спорови), без обзира на то, да ли се закупнина плаћа од жениних или пак од мужевљевих прихода, и не водећи, по правилу, рачуна о томе, на чије име уговор о закупу гласи, — активно и пасивно је легитимисан само муж, а не и жена. То пак важи и за отказ уговора о закупу имања, које је заједничка својина мужа и жене. 20 — Иначе су за отказ закупних односа, према пропису § 656 гр. п. п., овлашћени одн. легитимисани: порабодавац и порабилац, као и њиховизаконски заступници гезр. принудни управитељи закупног добра (управитељ стечајне масе, извршилац тестамента, стараоци пупилних маса одн. штитници и скрбници и др.), па затим и она лица, којима су закупац или закуподавац уступили своја права из уговора о закупу (пазакупци и слични корисници закупног добра). 21 Муж би, дакле, по сили свога права упрвљања или администрације, могао издавати под закуп и давати на послугу миразна и друга добра женина, па са својим сауговорачима водити самостално и спорове^ који би отуда проистекли; и то не само оне спорове, којиби се тицали отказа, а о којима је мало пре било говора, већ и оне по редовном поступку, који би иглали за предмет: раскид таквих уговора, наплату дужне закупнине, захтев за накнаду причињене штете због неизвршења или противуговорног извршења таквих уговора, и томе слично. Исто тако, могао би муж у своје име подизати тужбе и покретати спорове противу оних лица, која би каквом својом недозвољеном радњом (деликтом или квазиделиктом) проузроковала извесно оштећење на жениној имовини. У погледу пак спорова, који се тичу оних миразних добара, на

13 ) Ог. КопгаА Не11т§, Зу$1ет с1ез БеиЈзсћеп 2т1ргогеб5гесћ*8, Г-еЈргЈЗ 1912, Ег51ег ТеП, б. 162. 20 ) В. о томе: Нојман, цит. дело, стр. 1479, коментар код § 656. — Ове ће, дакле, спорове муж формално водити у своје име; т. ј. као парнична странка у таквим споровима појављиваће се само муж, а не и жена, без обзира на њихов унутарњи међусобни однос према дотичноме уговору. Уопште, установа парничне легитимације има у области брачних имовинских односа свој нарочити теоријски и практични значај, било да се схвати на један, било на други начив, т. ј. како у материјално-правном, тако и у формално-правном смислу. 21 ) У случају да еа једној или другој страни има више сауговорача, т. ј. више закуподаваца или закупаца, онда се питаше о легитимацији за отказ уговора о закупу има ценити и расправљати по одредбама о сувласништву (§ 215 грађ. зак.) или ортаклуку (§§ 723, 732 и 733 грађ. зак.), те би за пуноважно вршење отказа био потребан пристанак већине сувласника одн. ортака, уколико у даноме случају не би уговором било друкчије предвиђено. Редовно су пак за отказ пом. уговора у ствари легитимисана (активно и пасивно) она лица, на чије име дотични уговор гласи, односно лица између којих је уговор био закључен.

■