Бранич

ПРАВО НА ТУЖБУ итд.

231

тичу ортачке имовине њихових чланова, мада она, према владајућем мишљењу, немају карактер правне личности; те због тога та друштва, сама за себе, нису ни носиоди друштвених, нити каквих других права и обавеза 27 ). Сва права и обазезе припадају самим јавним ортацима лично, те се јавна трговачка друштва, уколико се третирају као парничне странке, појављују, у извесном смислу, као законски заступници јавних ортака. У нашој пак судској пракси, таква се друштва, истина, означују формално као парничне странке, али се поред њиховог друштвеног имена стављају и имена њихових чланова, који се означују као „правни претставници" дотичног друштва. Према томе, у колико би се ствар тицала друштвених права и обавеза, као предмета извесног спора, потпуну и самосталну страначку способност, односно формалну и стварну парничну легитимацију немају ни сами јавни ортаци, посебице или сви скупа, нити пак само јавно трговачко друштво без њих. У сваком случају, јавно трговачко друштво мора у свима споровима, који га се непосредно тичу, бити претстављено и заступљено тако, да његови правни претставници, који су као такви означени у тужби, могу пуноважно располагати са предметом спора, па, по правилу, и са другом друштвеном имовином. Како је пак јавни ортаклук у ствари увек нека трговачка фирма, то као њени овлашћени правни претстазници одн. заступници у споровима долазе у обзир лица, која, према акту о протоколацији такве фирме, могу ову пуноважно потписивати и задуживати. Отуда се, ваљда, у оваквим случајевима, парнична легитииација често и идентификује са парничном способношћу, мада то ниуколико нису идентични појмови. — Ако би се пак узело, да је јавно трговачко друштво један посебни правни субјект, различит од његових чланова, онда би у споровима, који се тичу друштвене имовине, једино било легитимисано друштво — активно и пасивно. Те тада у ствари ке би било ни потребно, да се поједини чланови јавнога трговачког друштва означују као његови правни претставници. Међутим, треба истаћи, да се на основу извршног наслова (егзекуционог титулуса), који гласи против јавног трговачког или командитног друштва, може непосредно дозволити извршење и на имовини појединог другара, ако са изводом из трговачког регистра докаже, да онај, против кога се тражи извршење, још приаада друштву као лично одговорни другар (§ 16 И. п.). Ова се пак одредба извршног поступка заснива на схватању, да јавно и командитно трговачко друштво нису никаква посебна правна личност, него једна засебна имовина, која припада јавним другарима и за коју они неограничено одговарају. 28 5. — Напослетку, у ову групу можемо убројати и још не-

гт ) В. о томе врло интересантна излагања универзитетског доцента Бг. Ђорђа Мирковића, у његовој исцрпној расправи: Јавно трговачко друштво као правно лице, с нарочитим освртом на српско законодавство, Београд 1934, стр. 84. Г. Мирковић заступа мишљење, да је јавно трговачко друштво правно лице, а то мишљење готово више и одговара савременој правној и животној стварности. 28 ) Тако Бг. Срећко Цуља, Грађанско процесно право Краљевине Југославије, II свеска, Ванпарнични поступци, Београд 1938, стр. 11 и след.