Бранич

234

„БРАНИЧ*

чајнога § 221 грађ. зак. Такав ће прибавилац, наиме, остати власник спорне ствари или тражбине, под условом да је био савесан, што' се у таквоме случају и претпоставља, — баш ако је његов правни претходник био правноснажно осуђе на повраћај спорне ствари одн. тражбине 33 ).

Из примера, које смо овде навели, могло се је увидети: да је парнична легитимација у истини једна посебна правна установа, различита и од права на тужбу и од страначке и парничне способности, са којима се иначе врло често упоређује и доводи у везу. Поред тога, могло се је такође уочити и запазити: да се ова установа, по својој суштини и своме правном значају, подједнако тиче и материјалнога и процеснога права. Из тога пак мешовитог карактера парничне легитимације, потичу бесумње и све тешкоће у вези са њеним научним дефинисањем и практичном оценом и разумевањем.

Никола М. Радовић, адвокат — Београд. Да ли принадлежности државшх службеника могу битк предмет цесиЈе Одредба § 864. грађ. зак. говори о цесији, дакле о уступању права. По овом законском пропжу цесија је такав уговор, којим једно лице уступа другом лицу извесно своје право и то за наплату или без наплате. Ова одредба која се налази у другој главк грађ. зак., дакле у глави што говори о преиначењу права и обавеза јавља се као логична последица општега начела израженог у пропису § 28. грађ. зак., који каже: „Твоје право можеш и другом уступити и то зависи од твоје добре воље..." Та добра воља којом се појединац руководи при уступању извесног права производи своје иравно дејство у оним случајевима, који се не тичу јавног поретка и благонаравија—§ 13. грађ. зак. Такав уговор познат у правној науци под именом цесија пуноважан је и има свога значаја за право и правне односе. Међутим следећа одредба § 865. грађ. зак. чини један изузетак, једно одступање од општег правила израженог у §§ 28. и 864. грађ. зак. Наиме § 865. грађ. зак. вели дословце ово: „Права за личност чију везана, која с њом престају и исчезавају, другом уступити се не могу." Из ове и овакве редакције напред поменутог законског прописа јасно излази да предмет цесије не могу бити лична права, дакле права везана за једну одређену личност, која њеним престанком и исчезнућем, сама се гаси и престаје. Поставља се питање да ли принадлежности државних службеника могу бити предмет цесије дакле предмет драговољног

33 ) В. о овоме примеру опширније у нашој расправи: Утицај отуђења спорнога предмета на активну и пасивну легитимацију у парничном и извршном поступку, Архив, свеска за новембар 1937.