Бранич

ДА ЛИ ПРИНАДЛЕЖНОСТИ ДРЖ. СЛУЖБЕНИКА итд.

235

уступања и то оног дела принадлежности корисника који није изузет од извршења. Овде се мисли на 1/3 принадлежности државних службеника, у коју не улазе лични и породични додатци. Пре одговора на то питање треба извести начисто шта су то принадлежности које државни службеници примају за свој рад код државе и њених установа. Дакле треба претходно пречистити шта се подразумева под правним појмом принадлежности. По својој правној природи те принадлежности претстављају једну награду, која се даје државним службеницима за њихово пословање код државе и државних установа на начин и под условима изложеним у одредбама Закона о чиновницима. Та награда потиче из односа службе, из односа најма, који је регулисан једним специјалним законом познатим за ред ових службеника под именом: Чиновнички закон. Принадлежности које се исплаћују државним службеницима у виду награде за њихово пословање треба да буде еквиваленат вредности рада, који службеници обављају за рачун државе. Право на награду односно пријем тих принадлежности везано је искључиво за личност једног државног службеника. Онога момента када државни службеник умре или пак буде отпуштен из државне службе то његово право на награду, односно пријем принадлежности престаје. Исчезнућем саме личности државног чиновника било физичко услед смрти или пак правно раскидом службеног односа путем отпуста или подношењем оставке, исчезава или боље рећи гаси се и право на награду односно принадлежности, које је право уско везано са дотичном личношћу. Као што се из напред изложеног види право на награду односно право на пријем принадлежности државних службеника нераздвојно је везано за личност самога службеника. То се право према личности дотичног службеника управља и дужина његовог трајања зависи искључиво од дужине трајања његове личности и правне и физичке. Према свему овоме што је напред изложено јасно је, да су принадлежности државних службеника односно награда, коју они примају за свој рад од државе једно лично право, које је уско и нераздељиво везано за личност државног службеника као таквог. С обзиром на предње констатације предмет цесије као уговора који треба да одговара у свему условима предвиђеним у одредбама грађ. зак. не могу бити принадлежности државног службеника, јер су оне лична права везана уско и нераздељиво за личност државног службеника. Ово још у толико пре што предмет цесије треба да буде једно јасно и одређено право како у погледу његовог трајања тако и у погледу његовог постојања. Међутим са случајем принадлежности државних службеника када се ове узму за предмет цесије цела ствар изгледа друкчија. Ово с тога што се то уступање чини за једно право које ни сам његов корисник не може временски определити, јер и сам зна да његово постојање неодређено и засновано на неким претпоставкама. Дакле право на награду, односно право на пријем принадлежности државних служ-