Бранич

236

„БРАНИЧ"

беника није једно право чија је егзистенција временски унапред утврђеиа и јасио опредељена. Најзад смешно би изгледало да један државни службеник цедира извесном лицу било за накнаду било без накнаде један део својих годишњих принадлежности, када није извесно да ли ће тај службеник остати у служби државе пуну годину дана или ће пак из исте изаћи првога наредног месеца по закључењу уговора о цесији. У том и таквом случају имали би такав уговор који би био противан одредби § 29. грађ. зак., која овако гласи: „Што ко сам нема, оно не може ни другоме дати; и тако нико не може више права уступити него колико сам има ..." Случајеви тих и таквих уговора о цесији били би без интереса за право и правне односе, јер се њима не би могло произвести жељено правно дејство. Када правно ова ствар овако стоји, ми се не би могли сложити са мишљењем оних који заступају гледиште да се право државних службеника на примање плате по основу службеног односа има сматрати као право које се може уступањем (цесијом) пренети и на друго лице. Ово и овакво гледиште које можда има својих добрих страна практички посматрано, не може да се помири са одредбом § 865. грађ. зак., која изрично забрањује уступање личних права дакле права која престају и исчезавају са самом личношћу. Г. Др. Драг. Аранђеловић у својој књизи: Основи облигационог права стр. 119, објашњава одредбу § 865. грађ. зак. и наводи случајеве код којих поједине тражбине не могу бити предмет уступања. По њему поред оних тражбина, које се по закону не могу узети у попис за извршење једне судске пресуде, не могу бити предмет цесије ни извесна права као што је право на издржавање, које неко лице има према другом по основу сродничког или брачног односа. У свом даљем објашњењу о тражбини која извире из права издржавања г. Др. Аранђеловић сасвим правилно резонује кад каже, да се могу цедирати односно бити предмет уступљења поједине рате издржавања којима је рок истекао. Како пак код пријема принадлежности државних службеника није такав случај, да њихова исплата следује после законом утврђенога рока, то што је речено за доспеле рате издржавања не може да се односи и на принадлежности државних службеника. Ово и овакво наше гледиште, које овде заступамо резултира из сада важећег позитивног законодавства, дакле законодавства (1е 1е§е 1а1а. Међутим с1е 1е§е 1"егепс1а: ово питање уступљења права или уже схваћено тражбина како је то узето у Предоснови грађ. зак. за Краљевину Југославију, добило је своје потпуније решење у колико се тиче тражбина за личност спојених. Тако одредба § 1334 Предоснове грађ. зак. гласи: „Тражбине, које су спојене са лицем, дакле с њим престају, као и права која не могу бити предметом извршења, не могу се уступити. Али могу се уступити поједини захтеви, који произлазе из оваквих права, кад је извршење над овим захтевима допуштено ..