Бранич

СУДСКА ПРАКСА

финансијском животу. Пок. Андра Ђорђевић, проф. правног факултета, грађ. права преуморио се, предајући слушаоцима и показујући, да треба напустити стари систем интабулација, већ увести књиге власништва некретнине и отворити публицитет — јавност књига због кредита. Али на жалост, Србија је била мала и сиромашна, а ова нова установа тражила огромне новчане жртве. У грађанском законику бив. Краљевине Србије Одељак интабулације од 19 новембра 1854. године, и од §§ 297.-299., била је уредба интабулације у 22. (XXII) у којима се означавало стање интабулационих књига и протокола за убаштињење и задужење. Закон овај је одлична новина код нас и велики модерни успех има да донесе, кад се потпунб изврши. И зато треба огромних средстава, уз спрему оних, који га извршују и изводе. Закон је рађен и израђен на брзу руку. У времену политичких тешкоћа у држави, у времену, када се већа пажња обраћала на квантитет него на квалитет закона. Зато је овај закон у самом свом повоју непотпун, рђаво редигован, одредбе му растурене тако, да се у њему тешко сналазе правници, судије и извршиоци. Па и сам му је назив незгодан, управо скован, нов термин преведен са немачког, а који не садржи оно што треба. И зато није чудо, да су се у самом почетку његове примене 'и увођења појавили разни коментари. А, где се појављује много коментара, значи: да закон није сређен, да је непотпун, да су одредбе у контраверзи и даје разна тумачења, на штету и спречавање лаког и брзог извођења у живот. У даљем излагању појединих одредаба навешћемо, његове непотпуност и незгодну редакцију, без доброг систематског прегледа. И сама терминологија правна, веома је незгодна и незграпна, поред старих српских термина, који су деценијама одомаћени. Сам назив: „Закон о земљишним књигама" незгодан је, нема потпуног правног садржаја. Термин је незгодан и неправнички. По оваквом називу закона, и првим параграфима његовим, на први поглед изгледа да су земљишне књиге главна ствар закона, а све остало споредно. Док је то сасвим погрешно. Земљишне књиге су само у садашњим земљишним или властничким уредима за непокретна имања — инструменат — матрикуле — за увођење властништва некретнина и хипотека — залога — по одредбама овог закона. У опште правни термини у овом закону неспретни су, рђаво преведени са немачког језика. Примера ради наводимо: „Закон о земљишним. књигама" — грундбухс-гезец. „земљишна књига" — грундсбух. „земљишно књижни уложак" — грундсбухајнлаге. „земљишно књижни уред" — грундсбухамт. „видитељ земљишних књига" — грундсбухфирер. Ми смо земљораднички народ и зато све имамо наше оригиналне и одомаћене правне термине, који су и у законодавству од раније стекли правну употребу и те је правне термине требало овде узети, као оригинале, и зато би имали: „Закон о баштинском уређењу, баштинским књигама и баштинкама". „Баштинска књига и баштински лист". „Баштинско и књижно оделење". „Руковалац баштинских књига". Нашто је требало преводити и уносити стране непотпуне термине, кад имамо своје одомаћене (§ 297. грађ. законика). Уверен сам, да су сви правници самном сложни у овом погледу. Много згоднији и потпунији и правној терминологији прилагодан би био назив „закон о баштинству некретнина или закон о баштинском уређењу и баштинкама". Или по терминологији Др. В. Богишића „Имовински закон некретнина. Распоред и сама редакција закона несређена је, одредбе су растурене и убачене у поглавље, где им није место. Због тога тешко се одржава веза и тешко разумевање. Тако у самом почетку овог закона „Прво поглавље" о земљишним књигама у опште од §§ 1.—8. непотпуност је, а главне одредбе, које су