Бранич
246
,Б Р А Н И Ч"
такође непотпуне, растурене у даљим поглављима и тешко им је ухватити везу. Све су ограничене само на књигама и архиви уреда. Исто тако и у другом поглављу о уписима у опште од §§ 8.—26. смешано је све. Одредба од § 8., треба да говори само о уписима некретнина у земљишне књиге, а не да ту помиње и залоге — хипотеке — обезбеђења, а што треба да дође у посебно поглавље. Уз то је овде још убачен и земљишно књижни поступак, а што спада такође у засебан одељак. Према оваквој редакцији у самом почетку закона, пало би правнику у очи, да је овом закону главни циљ: обезбеђења — хипотеке, — једино у интересу поверилаца, а не власника некретнина, који треба по овом закону, да се убаштине у место старих тапија. Учињене грешке редакције у почетку, рђава стилизација, донела је збрку и у даљим поглављима закона, тако, да је оно, што је најглавније и што је циљ овог закона изостављено и скучено. Прво поглавље требало је бити опширније и ставити одредбе: § 1. У покрајинама, где се уводи катастарски премер, установљавају се у место старих тапија и интабулационих књига, земљишне књиге о властништву некретнина — баштинске књиге, — код среских судова, а из њих као матрикула земљишно-књижни улошци — баштински листови, за властнике некретнина. Исто тако ове књиге служиће и за заложно-хипотекарно право у место старих интабулационих протокола и интабулационих књига. § 2. Ове су књкге јавне (публицитет). Преглед без таксе. § (3). Да говори и опредељује: када, где и какав материјал припремни треба да се спреми, време када се суду поднесе, какве земљишне књиге треба да буду и где и како да се чувају. § 4. Да се означе формулари земљишних књига и осталих помоћних књига за властништво, залоге — хипотеке, — и књижне улошке — баштинске листове или доказе—изватке залога—хипотека. § 5. За оне властнике некретнина, који ии до сада немају старих тапија већ по старом обичају и обичајном праву држе и уживају имања, или који на основу других приватних исправа дуже година савесно држе и уживају, но ма ком поштеном основу: прописати, како ће се убаштинити — увести у књиге — властништва. § 6. Врсте укњижбе власништва некретнина, — треба одренити вресте укњиженог баштинства — власништва некретнина на име: власништво укњижбе појединаца, власништво — баштинство — сеоских старих задруга (ако их где и до данас буде било). Власништво разних корпорација, акционарских установа, самоуправних тела, властништво државе и њених административних делова. Даље, за велике градове и места земљишта, где су већа индустријска предузећа, одредбе: да једна палата, или зграда могу бити тело властништва од више лица на ма колике делове укњижених, на пример: цео један спрат, пола спрата, трећина или четвртина и т. д. на поједине властнике. И саме цркве, манастири, такође су врста властништва некретнина, као и политичке општине. Све ове врсте властништва некретнина од појединаца до саме целине — државе — треба укњижити у баштинске књиге. Уз то треба назначити: да ли је земља са зградама, шума, ливада, воћњак, ораница, утрина за испашу, башта, виноград, камењар—мајдан—пут, река, воденица, поточара и т. д. — Да ли је земља од општине дата у деонице појединим грађанима, који нису имали довољно земље на уживању. Право заложно — хипотеке. Засебан одељак, где треба да се поређају разбацана наређења овог закона и то: §§ 8., 11., 16., 13., 14., 15., 16., 17., 18., 19., 25. и 35. и даље оде-