Бранич

СУДСКА ПРАКСА

247

љак предбележја — §§ 42.—81., и 5. одељак заједничке хипотеке — §§ 116 147. пом. закона. Све ове одредбе о залогама треба да буду на своме месту и са правим и пуним славенским терминима. Поступак по овом Закону код судова. И сама наређења поступка у овом закону разбацана су, у разним одељцима закона, да им* се не може ухватити краја. Овде у овом поступку треба, да се прикупе све растурене одредбе појединих параграфа, у одељцима овог закона, а на име: §§ 26.—147. Уз овај одељак треба да уђе и Упутство бр. 70760 од 19. јула 1930. год. Поступак треба, да је кратак, јасан и прецизан. Да обухвата све унутарње послове суда и помоћних установа. Процедура око спорова треба да буде што краћа и простија. Уре* ђење књига и формулара сасвим прегледно. А и сам допуни закон од 18. маја 1930. год. о унутрашњем уређењу земљишњих књига и исправљању земљишних књига, да се у главним одредбама прикључи поступку. Према свему наведеном, као што је у почетку наглашено, и поред свих овнх формалних мана и грешака, овај је закон ипак модерна установа, јер има ове циљеве и задатке: Прокламује модерно тачно властништво некретнина. Уређује тачне баштинске — властничке књиге. Прокламује јавност књига: властништва некретнина, — ствара кредит, побољшава финансијско привредно стање у народу. Спречава доскорашње огромне криминалитете око имања, смањује грађанске спорове око имања и ситница. Олакшава размену и саобраћај ових добара без великих трошкова и такса. Надајмо се, да ће надлежни увидети све наведене грешке овог закона, као и његову важност, и што пре закон поправити. А потребно је у прелазном наређењу рећи: да се овим закоиом укидају одредбе § 297.—301. грађ. закона српсксг од 1844. и уредба о и н т а б у л а ц и ј а м а од 19. новембра 1854. год. Но 1148 и С 1182 у крајевима, где је већ овај закон уведен, а где још није потпуно, докле ће још старе уредбе вредети. Ово треба у толико пре учинити, кад су извесии постарали се у прелазном наређењу, да нагласе, да се одредбе старог аустријског рескрипта не укидају и остају у важности за нека имања око Сплита и других островских домена. Стев. Грубић, адвокат. Примена Правилника о адвокатскин наградама пред судом, Претседништво Апелационог суда у Сплиту на тражење Адвокатске коморе у Сплиту упутило је под Су 10454/37, од 8. септембра 1937. год. свим судовима на својој територији окружницу, која гласи: ,,Одбор Адвокатске Коморе у Сплиту својим дописом од 4./9 тг. Бр. 715/37. жали се да се код судова у подручју овог Апелациоиог суда неправилно н непотпуно примењују прописи Правилника о висини награда за адвокатске послове од 6./2 1936. и приложене му Тарифе. То да особито важи за прописе из ТБр. 4., 5. и 8. те 7., 10. и 11. у вези ст. 2. чл. 18. и за напомене бр. 1., 2. и 4. уз ТБр. 2., те најзад за одредбу гледе дужег трајања уз ТБр. 3. При томе Одбор Адвокатске Коморе истиче да у многим случајевима право рекурса против погрешних решења не може да помогне ради одредбе друге реченице чл. 13. Правилника, према којој улагач рекурса спрам свог противника има само захтев за накнаду канцеларијских пристојби и издатака у готову, док адвокатов труд и губитак времена остају ненаграђени, односно сноси их његова странка ни крива ни дужна. Ово се доноси до знања свим судовима у подручју са препоруком, да темељито и правилно примењују односне прописе Правилника и Тарифе, на начин да се избегну сличне жалбе адвокатског реда".

Препоручљиво је, да се при саставу пописа трошкова тачно примењују сви они прописи и ставке Тарифе, који у сваком конкретном случају долазе у обзир.