Бранич

248

„Б Р А Н И Ч"

Адвоката народног пссланива не штити посланички имунитет за дисциплинске кривице. (Решење Дисциплинског сената Стола седморице, оделења Б. у Загребу — Дс 7/24.-1. од 29. јула 1937.). Дисциплински сенат Стола седморице оделење Б. у Загребу, на притужбу прокуратора коморе против закључка дисциплинског вијећа далматинских комора у Сплиту од 10. јуна 1924. Д 18/24., којим је ријешено да се не узме у рад а досљедно обуставља дисциплинско поступање против адвоката Др. Н. Н. посланика у Народној Скупштини док он буде уживао заштиту посланичког имунитета, саслушавши врховно државно одвјетништво, донио је ово: ријешење: Удовољава се притужби, поништава се побијани закључак, те се наређује дисциплинском вијећу далматинских адвокатских комора у Сплиту да, одуставши од разлога наведеног у том закључку, узме у рад дојаву садржану у допису 7. јуна 1924, прес 3881/46/24. вишег земаљског суда у Сплиту. Р а з л о з и : Појам кривице у смислу члана 88. Видовданског Устава ке обухвата дисциплинску кривицу. Ријеч „кривица" узета је у Устав из србијанске правне терминологије, гдје она значи кривично дјело т. ј. дјело кажњиво по казненом закону (види Живановић: Основи кривичног права. Општи део, издање 1922. г. стр. 55). У том смислу сам Видовдански Устав употребљава ту ријеч и на другим мјестима н. пр. у члановима 9., 13., 50. (гдје се за исти појам каже и кривично дело) и 121. Према томе, мора се казати, да се адвокат, и ако је народни посланик, може као сваки његов друг који није посланик за дисциплинске повреде узети на одговор без овлашћења Народне Скупштине. То овлашћење по члану 108. пословника Народне Скупштине од 2. марта 1922. није потребно ни за изрицање и извршење новчаних казни против народних посланика у току судског поступка, а то су на правном подручју овог Одјељења такођер дисциплинске казне (види § 236. к. з. §§ 86. ст. 2. и 200. гр. п. и § 85. зак. о устројству судова). Истина је што се истиче у побијаном закључку, да дисциплинске казне могу у извјесним случајевима имати кобнијих последица од казни по казненом закону, али посланички имунитет чланова Народне Скупштине није дан у њиховом личном интересу, они се имунитета шта више не могу нити одрећи, већ је имунитет дан у интересу саме Скупштине да њени члакови не буду спријечавани тенденциозним оптужбама у вршењу своје дужности (види Слободан Јовановић: Уставно право Краљевине СХС 1924. г. стр. 180 и 184), а тај разлог, очито не постоји када се ради о сталешким повредама адвоката ради којих они не могу ни у којем случају да буду лишени слободе. На основу ових посматрања донесено је горње ријешење. Рад. Сшоиловић, адвокат. Новац нађен у аутобусу, од стране возара, није изгубљена ствар и возар нема права на награду по § 244. грађ. зак. (Пресуда Касационог суда у Београду од 27. маја 1937. год. Рев. 507). У правној ствари тужиоца Б. К. противу туженика Б. С., због награде, Срески суд у Ђ. пресудом од 5. новембра 1935 год. П-11/35., осудио је туженика на плаћање награде, са разлога: „Тужитељ излаже стање ствари овако: Дана 4. јула 1935. год. возио је пошту од П. преко Призрена до У. Кад је био у Призрену код „Шедрвана" нашао је један новчаник у коме је било дин. 35.000 у комадима од по дин. 1000. Пошто је морао продужити пут за У., није могао нађени новац предати полицијској власти у П., већ га је предао жандармериском поднареднику Б. М., којега је нашао на улици и замолио га да новац у његово име преда среском начелству у П. Поднаредник Б. иије поступио по његовој молби, већ је новац предао туженику С. Б., који се јавио као власник изгубљеног новца. На основу оваквог стања ствари тужитељ предлаже, да суд пресуди, да му је тужени дужан платити 20% од нађеног новца као награду находнику т.ј. дин. 7.000.