Бранич
ОСНОВНА НАЧЕЛА итд.
211
вдадао савременији Немачки г. с. п. и као такав, остављен на снази и после сједињавања до нове реформе. За реформу су се изјаснили и велики француски теоретичари — процесуалисти Сагзоппе1 е4 Сезаг-Вги. Адвокатска комисија је сматрала, да треба пре свега, да се лри своме раду инспирише делом француског законодавца. Задржавши оквир ранијег поступка, комисија је усвојила многа начела из нових поступака, у колико су она изгледала боља од старих а донела и неколико сасвим нових начела. Избачен је сувишни формализам, злоупотреба поступка сведена је на најмању меру, рокови су доведени у склад са новим временима, судији је призната већа власт и активније учешће у спору, понуда за равнање пре него што се поведе спор подигнута је на степен обавезне институције, признато је општење са судом путем телеграма, ограничеки су судски трошкови, нарочито судске таксе, и т. д. Претпредлог садржи 617 прописа, те је за 425 прописа краћи од садашњег француског Законика о г. с. п. који садржи 1042 прописа. Али је и са мање прописа много потпунији од старога поступка. Материја је подељена у једанаест поглавља — књига: Општа качела (§§ 1.—16.); О надлежности судова (§§ 17.—41.); -О поступку пред примирителним судовима (§§ 42.—71.); Поступак пред првостепеним судовима (§ 72.—243.); Поступак пред грговачким судовима (§§ 244.—249.); Правна сретства-лекови (§§ ,250.—288.)! О извршењу судских одлука (§§ 289.—428.); Разни поступци (§§ 429.—517.) и то: скраћени поступак, о понуди за плаћање и судском депозиту, о забранама ради обезбеђења, о добровољној процени и продаји, о поступку ради пријема судских аката, овлашћење за удату жену, подела имовина, поступак око раздвајања од стола и постеље и развод брака, о саслушању родитеља по старатељским стварима, о стављању под старатељство, затим Поступак око отварања наслеђа (§§ 518.—590.); О из•браним судовима (§§ 591.—608.); и Разне одредбе (§§ 609.—617). Као што видимо, Претпредлог садржи материје из парничног, ванпарничног и извршног поступка као што их је и ранији Француски г. с. п. садржавао. Овај велики законодавни посао, који чини част редакторима и француском адвокатском реду, заслужује да буде приказан нашој правничкој публици бар у ономе најинтересантнијем уводном делу који садржи основна начела. У оквиру прославе проф. г. Живојина М. Перића о седамдесетогодишњици његова живота, ми налазимо, да ћемо се излагањима у овоме чланку најбоље одужити учитељу и правнику г. Перићу, који се је и сам, веома стручно, у више прилика, бавио изучавањем Грађанског судског поступка, па је поред краћих прилога оставио и неколико крупних и значајних дела, као што су: О извршењима одлука судских, (у сарадњи са г. Др. Драгољубом Аранђеловићем проф. Универзитета, који је израдио коментар § 471. гр. с. п. —• 1912.), О суђењу, такође у сарадњи са г. Др. Аранђеловићем <1920. год.) и Сведоци као доказно сретство у новом Југословенском гр. с. п. (1934.). Приказивање законодавног рада француских адвоката, који