Бранич

ОСНОВИ ИЗВРШНОГ КРИВИЧНОГ Г1РАВА

299

исцрпан извештај по питању реформе казнених завода, који је према опште усвојеном мишљењу остао ремек дело рада на реформи казнених завода. Под утицајем овога рада основано је и Друштво за казнене заводе 1877. године. У то време јавља се читава група кривично-правних писаца која се бави нарочито питањем реформе казнених завода. Ова група писаца ствара школу (правац), познат под именом: Школа за изучавање казнених завода (Гесо1е репкепИаЈге). Ова је школа одмах истакла да казна нема за циљ само испаштање, како се је до тада држало, већ има за циљеве и поправку и враћање друштву осуђеника као исправног грађанина (рекласирање криваца). Она је подвукла добре стране индивидуалног система издржавања казни лишења слободе, а нарочито је овај систем препоручила за кратковремене казне лишења слободе. Поред тога ова је школа препоручила и извесне превентивне мере које се имају да примене према кривцима малолетницима. Под утицајем учења ове школе донети су у Француској извесни закони којима је знатно измењеи систем извршења појединих казни. У групу ових закона долазе: закон од 1875., којим је нормиран начин извршења казни лишења слободе у обласним затворима; закон од 1893., којим је извршена реформа казнених завода у којима се извршују кратковремене казне лишења слободе; закон од 1885., којим су предвиђене извесне мере против рецидивиста (условни отпуст, патронажа и рехабилитација). Поред ове школе, која је названа икласичном ш к о л о м, а која је држала да је решен проблем борбе са криминалитетом завођењем индивидуалног система извршења казии лишења слободе, у другој половини XIX века појавила се је нова, школа, као реакција класичној школи, која је у науци кривичног права позната под именом транспортационе школе (1'есо1е сЗе 1а 1гапброг1:а{:шп). Ова школа за основ свога изучавања реформе казнених завода узела је да је најбоље средство у извршењу казни лишења слободе оснивање колонија од осуђених лица и то ван територије метрополе, чиме ће се осуђеници, као. поправљени, вргћати друштву. Идеје ове школе су брзо прихваћене како од теОретичара тако исто и од практичара. Под утицајем ове школе донесени су поједини закони којима се установљава систем транспортације осуђеника у колоније, али само оних који су осуђени на теже казне лишења слободе. (Види Сјгдоп: СоЈе р^па1 аппо1е, б1г. 38—41). Овај систем је имаск и својих противника, а и данас их има, али ипак је он опште усвојен не само у Француској, него и осталим земљама, које,: имају колоније.