Бранич

300

„В Р А Н И Ч*

Вој. Љ. Павловић суд. поручник — Београд Потреба 1>еформе ажистжатгута фор-^ малне одбране у коЈгжом кривичном поступку. Питање реформе нашег војног кривичног законодавства није се одскора поставило. Није прошло ни пет година од ступања у живот војног казненог законика од 31. јануара 1901 год., законика о поступку војних судова у кривичним делима од 15 фебруара 1901. год. и закона о устројству војних судова од 27. јануара 1901. год. а већ се у пракси показала њихова несавршеност која је постала предмет озбиљних замерака у војној правној литератури. још се наши познати војни правници Љуб. Дабић Ј ) и Гојко Павловић 2 ) енергично залагали за реформу војног кривичног законодавства износећи празнине позитивних војних кривичних закона и сходне реформне предлоге а овим се питањем бавила и Српска Народна скупштина. 3 ) Тако је Дабић 4 ) у 1905. год. писао: „Трогодишњи живот и примена наших војних кривичних закона били су довољни за стручњака, који их је пажљиво пратио у раду, судству и последицама, и посветио им озбиљну студију, да су му непотпуности и нелогичности њихове појаве потпуно јасне. А тако откривене мане и празнине њихове никако нису мале, безначајне и за трпљење. Оне чине ревизију, измене и допуне наших војних кривичних закона, хитним и неодложним у интересу што правилнијег вршења додељене им улоге у војсци". И поред великих непотпуности и несавремености наших војних кривичних закона ипак су покушаји за изменом њиховом остали без последица све до доношења војног кривичног законика од 11. фебруара 1930. год. Али питање реформе законика о поступку војних судова у кривичним делима (ВКП.) а са њима у вези закона о устројству војних судова остало је отворено тако да је данас оно постало још актуелније и то из двојаких разлога. Прво, што је 1929. год. за целу нашу државу донето модерно кривично законодавство како формално тако и материјално и друго, што увећана и савремено уређена наша војна сила претпоставља и одговарајуће кривично правосуђе. Сносећи мушки велики терет војничке службе, војници су свакако заслужили да се према њима као евентуалним учиниоцима кривичних дела поступа са свима обзирима које налаже модерно војно кривично законодавство. Поверење у правосуђе је гарантија добре дисциплине у једној војсци. Али питање реформе војног кривичног законодавства не интересује само војничке кругове већ је оно истовремено и општа ствар која се тиче грађана уопште. 0 Љ у б. Дабић: „Махне и недостатци наших војних кривичннх закона", Р а т н и к. 1905. 2 ) Гојко Павловић: „Мисли о реформи војног кривичног законодавства". А р х и в за правне и друштвене науке, 1907. г. 3 ) Гојко Павловић: „Неколико речи о извештају скупштинског анкетног одбора о војном судству", Београд, 1937. г. 4 ) Сп. чланак, стр. 948.