Бранич

310

,Б Р А Н И Ч"

„Навод пак туженика да поступак није завршен и да се и даље всди пред Пореском управом ни у колико не може утицати на право тужиоца, јер ако је туженик дужан на име порезе ни интервенција тужиочева не може му помоћи нити га исте ослободити, већ исту мора и платити. „С обзиром на све напред истакнуте разлоге призивни суд је донео сдлуку као у диспозитиву пресуде — §§ 591. и 592. грпп." По ревизији туженога, Касациони суд је пресудом својом Бр. Рев. 903/37. од 4. јуна 1937. г. потврдио пресуду призивног суда а ревизију сдбацио, налазећи између осталог: „Неоснован је и ревизијски разлог о погрешној правној оцени спорЈе ствари — § 597. тач. 4. грпп. — јер је правилно призивни суд узео, да писио тужениково од 18. априла 1935. год. претставља писмени уговор о награда, јер за пуноважност уговора о награди адвоката по § 27. Зак. о адвокатша тражи се писмени облик, а тај услов је испуњен, пошто се туженик овш писмом обавезао да исплати тужиоцу 25°/о на име награде око издејствовања повраћаја суме задржане у царинарници, те је на тај начин утврђеш висина и начин плаћања ове". Др.'Звонко Розенбергер адвокат Одредба § 3. Правилника о наградама адвоката на територији Б<оградеког Апелационог суда не одноеи се на случај, кад адвокат, као аступник парничне странке, на основу пуномоћија, овласти још једшг адвоката да, поред њега, ваступа његоЕог властодавца. Тужилац В. адвокат навео је, да га је тужено предузеће у редовим спору који је водило противу Б., ангажовало за заступање поред адвокгга М. и да је он — тужилац — заступао тужено друштво до свршетка погенутог спора, који је окончан са успехом за туженика. Кад је се, по сршетку спора, обратио туженику, да му плати награду за заступање праа тарифи Правилника о наградама адвоката, пошто награду нису били уоворили у погледу њене висине, тужено предузеће није хтело да му је пати. Зато је предложио пресуду, да је тужено предузеће дужно да му плги награду за заступање у означеном износу са интересом. Тужено предузае оспорило је тужиочево право на награду у поменутом спору, наводећи ;а оно није овластило тужиоца, да га у том спору заступа, те да према оме, сходно § 3. Правилника о адвокатским наградама није ни дужно, да у тражену награду плати. Окружни суд за град Београд пресудом од 28. 1. 1937. г. По. 691/6. одбио је тужбени захтев са следећих разлога: По § 3. Правилника о наградама адвоката на територији Београдспг Апелационог суда, по коме тужилац тражи хонорар, ако странка повеи посао неколицини адвоката, сваки од њих има право на потпуну награу, предвиђену истим Правилником. Како тужено предузеће у конкретном сучају није поверило вођење поменутог спора неколицини адвоката, већ сао адвокату М., нити је са тужиоцем В., који је ангажован од адвоката М. ;а поред њега заступа тужену страну", — уговорио плаћање хонорара за његов труд у поменутом спору, то тужилац В. у смислу напред поменузг прописа § 3. Правилника нема право на адвокатску награду — хонорр. Тужилац би евентуално могао тражити награду једино од адвоката М., кји га је и ангажовао, али суд се у то није упуштао, пошто то није предет овога спора. Београдски Апелациони суд уважио је призив тужиоца и понипио пресуду окружног суда због погрешне правне оцене ствари. Кад се из :уномоћија адвоката М. види, да је он овлашћен да ово пуномоћије преЈсе и на другога, било у целости или у скраћеном обиму и кад је он овласио тужиоца В. да тужено предузеће заступа у поменутом спору, тим, поихођењу Апелационог суда, није изашао из граница датог му пуномоћиј § 611. грађ. зак. Према томе, све, што је адвокат М. по том овлашћљу учинио, везује предузеће по § 620. грађ. зак., па је оно дужно и пла!ти хонорар тужиоцу В. на основу § 706. грађ. зак. у вези чл. 7. Правилнш о наградама адвоката. Како пак величина хонорара није утврђена, нит је тужилац означио појединачно колико тражи за поједини предузети пао, који је извршио за тужено предузеће, то је Апелациони суд укинуо ре-