Бранич

СУДСКА ПРАКСА

311

суду првог суда и вратио предмет на поновну одлуку по правноснажности овога закључка — § 613. грађ. парн. пост. По уложеном рекурсу туженика Касациони суд је укинуо закључак Апелационог, као призивног суда и предмет вратио истом суду на расправу и одлуку по главној ствари са следећих разлога: „Основан је навод рекурса тужениковог о погрешној правној оцени ствари, јер је, и по оцени Касационог суда, призивни суд у нападнутом закључку дао погрешну правну оцену, налазећи да је заступник туженог предузећа адвокат М. по самом пуномоћију, добијеном од туженог предузећа, био овлашћен, да предузеће обавеже на плаћање хонорара и другом адвокату, на кога је он добијено пуномоћије пренео и то с тога, што је у пуномоћију, које је предузеће издало адвокату М., означено, да он исто може и на друго лице пренети. Овакво гледиште призивног суда погрешно је с тога, што је по § 613. грађ. зак. потребно специјално овлашћење пуномоћника за задужење властодавца а тога специјалног овлашћења у овом случају није било. То пак што је у пуномоћију адвоката М. стављено, да он може ово пуномоћије и на другог пренети, не значи, да он може, поред себе, овластити и друге адвокате да заступају тужено предузеће и обавезати властодавца на плаћање хонорара истима, већ само да може, у случају своје спречености, пренети пуномоћије на другога а ни у ком случају не може на основу оваквог пуномоћија обавезати властодавца и на плаћање хонорара том другом лицу. С тога, погрешно призивни суд налази, да је пуномоћник М., дајући овлашћење тужиоцу В., делао у границама пуномоћија и да је тужено предузеће, у смислу § 620. грађ. зак. везано овим послом, који је пуномоћник М. за њега извршио и обавезао, да тужиоцу плати хонорар". Закључак Касационог суда I грађ. већа од 19. III. 1938. г. Рек. бр. 151/38. Фидуцијарни пренос својине према трећим лицима производи пуно правно дејство, док је фидуцијар у односу према фидуцијанту у своме праву својине ограничен прописом § 843. грађ. зак. Тужилачка страна навела је, да је, као власник повластица и концесија за испитивање рудника И. и Б. 1928. год. закључила са туженим друштвом уговор о зајму по коме јој је друштво позајмило пет милиона француских франака с тим да оно добија право необавезне опције за куповину горњих рудника, у ком случају примљена сума новаца имала би да буде као куповна цена повластица и концесија истих рудника. У току 1929. г. преиначили су са туженим друштвом уговор о зајму тако, да су за гаранцију дуга пренели право на половину концесија на поменуте руднике, као и да су одобрили хипотеку на другу половину рудника, но с тим, да друштво ово право својине понова пренесе на тужиоце онда, кад му они врате дуг. По овом преиначеном уговор^ тужено друштво било је задржало право, да само изјави, да ли прима опцију или не, па да, у случају, ако оно опцију не прими, тужиоци њему врате позајмљену суму и то у року од шест месеци по пријему извештаја туженог друштва да опцију не прима и да на позајмљени новац не плаћају тужиоци никакав интерес. У случају пак, да друштво прими опцију, онда се позајмљени новац има сматрати као куповна цена. Међутим, и ако је тај пренос власништва на поменутим концесијама у ствари било заложно обезбеђење за позајмљени капитал, тужено друштво почело се понашати као прави власник концесија, па је код суда подигло тужбу ради поделе рудника И. и Б. Зато су тужиоци предложили да суд донесе пресуду, којом ће утврдити, да између њих и туженог друштва постоји однос дужника и повериоца и да се пренето право повластице и концесија на рудницима има сматрати као обезбеђење дуга, који тужиоци дугују туженом друштву. Тужено друштво са своје стране навело је, да је заиста тужиоцима дало пет милиона франака као аванс за опцију концесија и повластица на рудницима И. и Б. и да је приликом доцнијег преиначења овог уговорног односа тужено друштво са тужиоцима уговорило да му они пренесу половину права и повластица, што су и учинили и то је примећено по рударским књигама градског поглаварства. Према томе тужбени захтев појављује се као неумесан, јер друштво није тужиоцима дазало никакав зајам.