Бранич

ПРИКАЗИ

327

XIV. Позива се Пословни одбор да предузме потребне мере за потпуно провођење законског начела о подели извршне и судске власти и доследно томе начела о истраживању и суђењу злочина искључиво путем судске власти као оне, чија је независност и законитост до сада релативно највише зајемчена. XVI. Пословни одбор има у пркос досадањем неуспеху наставити акцију да би Адвокатским Коморама било признато овлашћење да се факултативно послуже мировинским таксеним маркицама ради дотирања њихових мировинских фондова. XVII. У интересу је сталежа и Адвокатских Комора да се ове не цепају, јер би тиме спале на сувише мали број чланова, што би их онеспособило за успешан рад. Има се, дакле, настојати да садашње Коморе остану јединствене, у досадашњем саставу, с досадашњим територијалним подручјима, без обзира на евентуалну поделу територија Апелационих судова. Изузетак може бити учињен с Подгоричком Комором, која би, када зато жељу изрази, могла бити прикључена којој другој Комори.

ПР ИК43И Кодег1 ЈадиШагс!: ,1а сгјше еЈ 1а ргеззе", ^аизаппе 1938. Интересантно је бавити се односима између штампе и злочина. Штампана реч утиче на јавно мнење, и она може својим упливом, како излаже један криминални случај, да утиче на сузбијање или ширење злочина. Све зависи од начина како третира један извршени злочин. Њена мисија састоји се у вршењу прве дужности, а коју ће постићи само регистровањим или објективним излагањем случаја, не упуштајући се у фантастичне описе дела и не уздижући на степен јунака извршиоца злочиног дела, што штетно може утицати на јавни морал и често изазивати и жељу за подржавњем. Између штампе разних земаља постоје знатне разлике у погледу њеног држања приликом извршеног злочина. Чак и у једној земљи, у разним областима, не могу се ове разлике превидети. То се мора имати у виду при читању ове расправе која се бави овим односима у француској Швајцарској. Ипак и немачкој Швајцарској поклања писац у својој расправи пуно пажње. Тамо где писац критикује штампу, може читалац бити уверен, да он то чини са правом, јер у једном кратком предговору, који претходи делу, државни саветник др. П. Роша, ранији уредник „Ревије", претставља аутора као првог заступника полиције, који је истакао велики значај штампе за борбу противу злочина, али који зато има право, да изнесе и тамну страну тога односа. Не можемо се овде задржати на интересантно и опширно излагање писца о историји развића злочина, које се може обухватити једном реченицом: свако време има своје специфичне злочине. Интересантне су мисли пишчеве о вредности или невредности — под крилатицом хуманитета ублажавања извршења казне, чије су крајње консеквенце апсурдне. Тако, у Америци, докле затвореници уживају најшире слободе, чувар, да би био заштићен, постаје сам заточеник. Због постављеног задатка и обима расправе писац није могао да се упусти у најразличније узроке злочина. Значај, који штампи припада због њеног утицаја на јавно мнење, надовезује јој и велику одговорност. Не врши она свуда своју дужност онако, како би се то желело у интересу борбе противу злочина. Немачкој Швајцарској издаје се повољно сведочанство у погледу објективности њених криминалних извештаја, док западна Швајцарска показује тенденције да следује својој сестри с оне стране границе, да ствара сензације од извршених криминалних дела. Судски извештач штампе не треба да постане детектив, да би могао својим читаоцима да јавља сензације.