Бранич
276
.Б Р А Н И Ч"
предмет по својој природи није заштићен ниједним законским прописом. 4 ) У том пресудном погледу уредба не допуњава, већ мења закон, иако закон садржи само овлашћење за уредбу, којом би се извесна питања расветлила, али никад за уредбу која би се уздигла изнад самог закона. Иако не по закону, али ипак према уредби судови не могу доносити ни дефинитивне закључке ни привремене наредбе пре претходне одлуке управних власти за коју су везани, без обзира на основ из којег тражбина проистиче, или на извршни наслов који се остварује. Према уредби одлуку управне власти могу тражити тражилац извршења пре покретања, а заштићени извршеник после покретања извршног поступка. Ако такву одлуку нису прибавили ни веровник ни дужник, суд је према уредби у извршном поступку, по службеној дужности мора од управне власти прибавити. Пре доношења своје одлуке управне власти саслушавају и тражиоца извршења и извршеника, али одлука управне власти може се ипак нападати путем жалбе Министарству унут. послова. По жалби тражиоца извршења, у колико је он приватни веровник Министарство одлучује самостално, а по жалби привилегисаних тела и установа — оно одлучује у споразуму са заинтересованим министарствима. Уредба не садржи никакав пропис о даљим правним сретствима, претпостављајући да је одлука Министарства дефинитивна. Међутим закони су јачи од уредаба, специјално ако уредбе излазе из граница законских овлашћења. А по чл. 18. Закона о држ. савету и управним судовима, на одлуку Министарства може се уложити тужба Држ. савету. Али се та последња реч нашег највећег административног суда неће никад чути, услед прописа из тач. 3. чл. 18. овог закона, у вези тач. 5. чл. 7. уредбе. Гледиште Држ. савета претставља последњу реч о одлукама управне власти. Управне власти своје одлуке доносе по слободној оцени на основу тач. 5. чл. 7. постојеће уредбе. Таква је одлука за суд меродавна, те кад је сваки рад суда у погледу заштићених предмета, приликом свих извршења противу привилегисаних тела и установа, прејудициран административном одлуком — значи да је најважнији део извршног поступка, из судске надлежности, путем уредбе, а противно закону, пренет у надлежност управних власти. Како држава своју делатност све више распростире на привредно поље, а тим путем иду и самоуправна тела и привилегисане установе, то су ови фактори у привредном животу сваким даном све значајнији, а њихове привилегије за остале привредне факторе, све судбоносније. Не само што је на том најважнијем домену управна власт уздигнута изнад судске, већ је управна власт овлашћена, да своје одлуке доноси на основу слободне оцене, дочим је суд стриктно везан за диспозитиве извршних наслова и за извршни предлог.
4 ) Чл. 9. Уредбе гласи: Суд има по службеној дужности да тражи од. луку и т д.