Бранич

КОНВЕНЦИОНАЛНА КАЗНА

339

С обзиром на овакву установу у Римском праву, сва доцнија законодавства, са малим изузетцима, предвиђају конвенционалну казну, али не казеу у правом смислу већ казну, која се уговара у место накнаде штете. Страно позктивно законодавство Француст грађански законик У Француском грађанском законику о конвенционалној казни говори се у одељку „0 накнади штете, која произлази од неизвршења облигација" и у одељку VI, који говори о Облигацијама са казненом клаузулом. чл. 1152 Сос1е сш1-а, који се налази у одељку О накнади штете, гласи: „Ако уговор гласи да онај, који пропусти да га изврши има да плати извесну суму новца на име накнаде штете, другој страни не може се досудити већа или мања сума". Овај законски пропис говори о уговореној накнади штете, коју су саме странке одредиле а коју суд не може ни смањити ни увећати. Ову клаузулу о уговорној накнади штете ни сам законодавац не назива конвенционалном казном, јер иста и није казна, већ од стране сауговорача одређена накнада штете. Ако је ово уговорна накнада штете, законодавац ништа не говори, шта ће бити у том случају ако се уговор не изврши и штета у опште самим неизвршењем није наступила. У том случају уговорна накнада штете не би била накнада штете, јер иста није ни наступила, већ би била у ствари казна. Законодавац овде забрањује суду да досз^ди већу накнаду штете од оне, која је уговорена и у случају кад је настала штета много већа од оне која је уговорена. У овом би случају, сауговорач, који се уговорном накнадом штете хтео да осигура од евентуално наступеле штете, остао неосигуран, и само такво уговарање шкодило би му, јер нема право да тражи накнаду стварно претрпеле штете. Он се мора задовољити уговорном накнадом штете. У VI одељку у Облигацијама са казненом клаузулом предвиђена је конвенционална казна, и то чл. 1226 Сос1е сш!-а који гласи: „Казнена клаузула је она, којом се једно лице у циљу да осигура извршење уговора обавезује на нешто на случај неизвршења". чл. 1227 „Ништавост главне облигације повлачи ништавост казнене клаузуле. Ништавост ове не повлачи ништавост главне облигације". чл. 1228 „Поверилац место да од дужника у доцњи тражи уговорену клаузулу може тражити извршење главне облигације". чл. 1229: „Уговорна казна је накмада штете, коју поверилац трпи због неизвршења главне облигације. Не може истовремено тражити и главно и казну, осим ако је ова уговорена за просто задоцњење". чл. 1231: „Судија може изменити казну кад је главна облигација делимично извршена". СосЗе сју П , као што се то из наведених прописа види, у одељку О накнади штете говори о уговорној накнади штете. Специјални пак одељак посвећује уговорној казни као нечем сасвим одвојеном