Бранич

КОНВЕНЦИОНАЛНА КАЗНА

341

случај уговорила. Овим законским прописом предвиђена је и конвенционална казна као споредно потраживање. Није само предвиђено да ли се конвенционална казна, накнада штете и извршење уговора кумулативно могу захтевати. Законодавац је ово споредно потраживање — конвенционалну казну — регулисао специјалним прописом у XXX глави где је реч о праву на накнаду штете, али је конвенционалној казни дао сасвим други смисао од онога, који она треба да има. О конвенционалној казни, као спепијалан пропис, говори § 1336 Грађ. зак. изнад кога стоји „Услов уговора о накнади (конвенционална казна)" а који гласи: „Странке, које закључују уговор могу закључити нарочиту погодбу да се у случају потпуног неиспуњења обећања или кад се не испуни како треба или се испуни сувише доцкан плати у место штете, која би се имала надокнадити одређена сума у новцу или у чему другом (§ 912)". У другим случајевима ако дужник докаже да је сума накнаде прекомерна умериће је судија саслушавши ако је потребно вештаке. „Плаћање уговорене накнаде штете не ослобођава од испуњења уговора осим случаја ако је тако нарочито уговорено § 909 грађ. зак." Из овог законског прописа видимо: да је конвенционална казна накнада штете, затим да се поред конвенционалне казне не може тражити одштета и онда ако би ова била већа од уговорене казне. Поред овога по овом пропису веровник може тражити и извршење уговора ако противно није уговорено. Странке овде саме одређују новчани износ или који други износи, који се има платити уместо накнаде ако чинидба не би била никако испуњена или не би се испунила како треба или сувише касно. Из свега наведеног види се да Аустриски грађански законик не познаје конвенционалну казну нити као принципалну облигацчју нити као чисту приватеу казку. Она није права казна, већ од странака уговорена накнада услед неизвршења уговора па је необјашњиво зашто је законодавац изједначио конвенционалну казну и уговорну накнаду штете, кад оне означавају два различита појма. Кад странке уговоре казну, онда у случају неизвршења уговора поред казне може се тражити и накнада штете по општим прописима о накнади штете као и извршење уговора. Законодавац није предвидео уговорну казну, већ је у наведеном пропису предвидео уговорну накнаду штете. Поред уговорне накнаде штете не може се тражити и нека друга одштета па ма она била већа од уговорене накнаде, јер у овом случају уговорна накнада штете одређена је вољом странака, без обзира да ли ће штета и наступити и ма у ком износу. Али законодавац даје могућности дужнику, да од суда тражи, ако је накнада прекомерна, да накнаду умери. Законодавац је свакако, при доношењу овог законика и посебице овог ограничења, имао у виду то, да ће дужник увек бити и економски слабији. Да би га заштитио од економски јачих, који би његово тешко материјално стање злоупотребљавали, он је дао могућности дужнику да тражи умерење уговорене накнаде. Како се уговорна накнада штете може уговорити код разли-