Бранич

СУДСКА ПРАКСА

363

примио ствар у употребљивом стању. У овом конкретном случају тужени ту претпоставку ничим није оборио, односно није доказао, да је стан примио у скоро неупотребљивом стању, јер би с обзиром на редукцију кирије.за 1200.дин. значило, да је стан више од половине био неупотребљив, у којем би се случају тужени још у почетку закупа могао користити одлуком § 559. грађ. зак. и тражити раскид уговора. Све ово у толико пре, што је тужени до 1, фебруара 1931. год. плаћао целу кирију и није истицао смањену употребу и самим тим признао да је стан употребљив. По незадовољству тужене стране Београдски Апелациони суд, пошто је вратио акта првостепеном суду да се изврши вештачење закупљеног стана у износу смањене употребе истог услед прокишњавања и пошто је ово вештачење извршено, нашао је, да је вештачењем утврђено, да стан није могао бити искоришћен у оном обиму, како је уговорено због тога што су две собе прокишњавале, чиме је закупна вредност стана смањена за 500. дин. месечно, те се ова сума има одбити од уговорене цене у смислу § 682. грађ. зак. а остатак има тужени да плати по пресуди првог суда. Према томе, по иахођењу Апелационог суда, од укупне суме која се тужбом тражи на име кирије за девет месецн у износу 18750 дин. има се одбити за девет месецн на име противтражењ« по 500.— дин. месечно. Што се тиче већег противтражења тужене стране да се закупна цена редуцира по 500.— дин. месечно за све време трајања закупа, т.ј. и за време за које тужилачка страна не тражи кирију, јер је плаћена од сгране туженог, Апелациони суд је нашао, да је неумесан са ових разлога: .Овакво тражење туженика не претставља противтражење у смислу § 342. од. II грађ. суд. пост., Јер редуцираше кирије за месеце, за које тужилац не тражи кирију, пошто му је она у пуном износу плаћена, нема везе са тужбеним тражењем, те тужени није могао и то истаћи као противтражење, већ је требало да засебном тужбом тражи редуцирање, већ плаћене кирије, односно накнаду штете, причињене прокишњавањем. Ово тражење неосновано је и са разлога, наведених у нападнутој пресуди, у колико се разлози односе на тумачење прописа §§ 687. и 681. грађ. зак. Сем тога, кад туженик тврди, да је његов стан од почетка закупа, т.ј. од 1. маја 1929. год. до иселења 31. октобра 1931. год. био у неупотребљивом стању, онда је требало одмах да користи право из § 682. грађ. зак. т.ј. да тражи да се уговорена цена редуцира или да тражи раскид уговора и да се исели из стана. — Како тужени то није учинио, већ је и даље остао у стану и плаћао кириЈу у пуном износу, то је изгубио право, да тражи редуцирање већ плаћене кирије". С тога је преиначио пресуду првог суда и туженог својом пресудом од 28-Х-1937 год. Р-3640 осудио да плати тужиоцу 18750.— дин. по одбитку противтражења у 4500 дин. т.ј. свега 14250 дин. а од већег противтражења туженог одбио као од тражења неумесног. Касациони суд примедбама свога I грађ. већа од 5 111-1938. год. Рев. —• 2236/37 поништио је предњу пресуду Апелационог суда са следеких разлога: „Јер не стоЈи навод Апелационог суда, да исгакнуто тражење туженика не представља противтражење у смислу ст. 11 § 342. гр. суд. пост., пошто противтражење туженика за редуцирање кирија, исплаћених у пуном износу, потиче из истог основа — уговора о закупу, те ово противражење туженика стоји у нераздвојној вези са тражењем тужиоца и истицању истог у смислу од. II § 342. грађ. суд. пост. од стране туженог, било је места. Иако је тачан навод Апелационог суда, да је претпоставка у смислу § 681 грађ. зак., да је закупно добро примљено у исправном и употребљивом стању, ипак је тужени као закупац, овлашћен да доказуЈе супротно томе. С тога је суд био дужан да ц?ни исказе сведока, на коЈе се тужена страна позвала за доказ, да је закупио добро — стан прокишњавао још од почетка закупа, па Је требало да суд тек по оцени исказа и ових сведока оцени да ли је доказан или не оваЈ навод туже.чика. Исто тако неосновано је навођење суда, да је тужена страна изгубила право на тражено редуцирање већ плаћане кирије, јер се није користила правом из § 682. грађ. зак., вити је исто одмах истакала, већ је уредно плаћала кнрију. За овакво своје нажођење суд није навео никакав пропис, на коме ово своје нахођење заснива а осим тога није на закону ни основано, пошто је по § 22. грађ. зак. од воље туженика зависило, да ли ће га и када употребити а он га је могао само на основу застарелости изгубити*. Апелациони суд није усвоЈио ове примедбе, у другом делу истих, у колико се односе на примену §§ 682. и 22. грађ. зак., већ је у писму своме од 241-1938 г. РБр. 562 дао следеће противразлоге: