Бранич

390

.БРАНИЧ'

Но поред свега овога што писац сматра неопходно потребним ради отклањања кризе демократије, он ипак највише настоји на томе, да се што више растерете функције и послови парламента као тела одвећ гломазног и спорог у решавању, те да се они делегирају извршној власти, која би те послове путем уредаба и уредаба по нужди, и стручније и брже свршавала. Парламенту оставити само најважније законодавство, оно које се тиче најбитнијих државних интереса, као и контролу над владиним радом, која би се вршила с времена на време, а тај би парламенат по мишљењу пишчевом требао да има више ауторитета и поверење целе земље. На тај начин парламенат би остао у својој нормалној улози, а извршна власт постала јака и динамична, онаква каква треба она да буде у сваком режиму па и у парламентарном, као што је то већ постигнуто у председничком и директорском систему, американском и швајцарском, који су успели да споје демократски начин управе са јаком извршном влашћу. Писац је у овој својој великој монографији расправљао само о кризи демократије, и то поглавито у оним државама са парламентарним режимом. Истина, у почетку своје расправе писац је био наговестио и кризу савремене државе, али тај проблем у току своје расправе није ближе додиривзо, што свакако претставља једну осетну празнину у овоме иначе врло интересантном делу. Осим тога. и реформа извршне власти коју писац предлаже, не изгледа само по себи довољна да отклони тешкоће које је писац сасвим правилно уочио и истакао, ако се не би и нова економска и друштвена структура данашње државе имала у виду са оним читавим низом социалних реформи које су данас готово свуда на дневном реду. Ог. Данило Ј. Данаћ Библиотека Политика и Друштво. — Француска, 14. јули 1938. год. Збирка расправа и чланака посвећених Француској. — Издавачка задруга Политика и Друштво. Стр. 198. Издавачка задруга Политика и Друштво сматрала је да ће најбоље да подвуче значај Француске ако на дан њеног националног празника 14. јула 1938. год. пружи читаоцима велики низ расправа и чланака из пера наших најбољих јавних радника, посвећених Француској. Ти радови носе имена г.г. Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића, Милана Жујовића, Недељка Дивца, Младена Јосифовића, Михаила Петровића, Љуб. Радовановића, М. Константиновића, Радоја Кнежевића, Милоша Радојковића, Младена Жујовића, Ивана Ђаје, Синише Станковића, Вој. Арновљевића, Јована Ђорђевића, Бож. С. Марковића, Бран. Миљковића, Ђорђа Поповића, Миленка Живковића, Гргура Јакшића, Владимира Симића и Михаила Илића. Сви су они посвећени Француској као носиоцу највећих духовних вредности, написани топло и искрено од људи који су убеђени да је данас потребно више него икада писати о Великој Француској којој ми много дугујемо, нарочито у духовном погледу. Читалац добија преставу кад прочита ову ретку збирку радова о правној вредности Француске и потпуно објективно разуме зашто је та Француска толико код нас омиљена и зашто цео народ наш стреми Француској, пружајући јој на сваком кораку знаке пажње и поштовања. 14. јули заиста ове године није могао бити достојније престављен, па ће ова мала збирка врло значајних радова, благодарећи лакоћи излагања и популарној цени, доћи у руке и оних најмањих, који инстиктивно воле Француску. Њима треба објаснити да љубав према Француској има пуно оправдање, јер је то једна велика земља, која је увек предњачила у човечанству и која у овим мутним временима има да одигра значајну улогу. Споменица Конгреса Правника у Новом Саду 1938. год. Уредио Др. Илија А. Пржић. Београд. Издање Конгреса Правника, 1938. год. стр. 328. За овогодишњи Конгрес правника, који ће се одржати у Новом Саду 10. и 11. септембра 1938. год. спремљена је Споменица у којој су оштампани сви радови по питањима која ће бити на Конгресу изучена. Тако, по питању: Како да се у новом Грађанском законику уреди правни положај ванбрачне деце, наилазимо радове г.г. Др. Драгољуба Аранђеловића, Др. Бертолда Ајзнера и Милоша М. Јовичића; по питању: Које се законодавне мере могу препоручити за одржање недељивости сељачког поседа, на-