Бранич

392

,Б Р А Н И Ч"

(стр. 73.) и важност међуиародног права у поређењу са интерним (стр. 144.—145.): „Рат је санкција силе а не санкција права. Вековно стремљење човечанства иде баш ка томе да силу стави у службу права". Лига народа замишљена је као одбрана међународног права. Док су биле њене чланице, државе нису могле несметано да злоупотребљавају своје право на штету других држава. Италија, Јапан и Немачка могле су да предузму акције ван међународног права само пошто су иступиле из чланства Лиге народа. „Криве се Лига народа и међународно право што постоје државе које имају такве концепције које онемогућавају сваки правни поредак заснован на сили а не на праву. То је исто тако као кад би се кривило кривично право и тражило да се оно укине зато што постоје друмски разбојници и крадљивци. Једно је пак право баш у толико потребније, у колико у заједници постоје чланови који правни поредак неће да поштују. Поред свега тога данас је свет обузела права аберација. Свет види кршење међународног права, али за ово не криви кршитеље него право. Он види три државе које не поштују своје уговоре и обавезе, а не види стотине уговора који се и данас поштују и извршавају. Ако три велике и моћне државе неће данас да поштују право него злоупотребљавају своју силу, одијум треба да падне на њих, а не на међународно право. Јер на крају крајева, ово гажење међународног права мора довести до новог, општег рата, који ће погодити, као најстрашнија санкција међународног права, као народе држава кршитеља тако и народе држава које су седеле скрштених руку док је право гажено. Све се на свету плаћа, па ће народи у врло скорој будућности имати да пред историјом, у једном новом и крвавом рату, плате свој дуг према међународном праву, које се сада тако издашно багателише и гази. А после тога, када нова страдања буду уразумела народе, створиће се нова организација мира и реда, без које човечанство више не може да одржи свој садањи стандард живота, у садањем ступњу технике и' цивилизације". Ми се потпуно слажемо са пишчевим закључцима и када би се многи одговорни државници повратили у школу да уче основе права и правног уређења држава, можда би много мање било несреће у свету. Зато ово дело г. Др. Псповића треба да читају не само студенти већ и сви они који ма чиме управљају судбином народа, јер је веровати, да ће после јасних пишчевих излагања, који ништа не крије већ каже све што мисли, боље уирављати судбином народа, имајући више смисла за одговорност. Др. Борислав Т. Благојевић: Основи науке о држављанс т в у. Београд, ч,1938. Стр. 150. Издање Библиотеке Југословенског удружења за међународно право, књига XXIX и Издавачког и књижарског предузећа Геце Кона А. Д. Стални сарадник нашег часописа и плодан правни писац г. Др. Борислав Т. Бдагојевић, доцент Правног факултета у Суботици обогатио је нашу правну књижевност новим делом из науке о држављанству. Писац је се држављанством бавио у више монографија које је објавио по разним часописима. Те расправе је систематисао па им је дао нов проширен облик и на тај начин пружио читаоцима преглед установа у вези са држављанством. У фини механизам држављанства и многобројна спорна питања у вези са њиме, г. Др. Благојевић је ушао са свом суптилношћу. Проблеме је свестрано испитао и своја излагања поделио на увод, стицање, престанак, формирање југословенског држављанства и сукобе држављанства. Између многобројних питања којима је се писац бавио, да се у овом кратком приказу задржимо на правној природи држављанства. Ово је питање интересовало многе правнике и постоје разни системи у правној науци. Писац је узео само једно учење чувеног професора и правника г. Андре Веса о уговорној природи држављанства да би бол^е објаснио своје противно схватање о домену искључиво резервисаном држави и њеном правном поретку када је у питању држављанство. Истина, у овом другом случају, држава даје места и вољи појединца, али у крајњој линији, резервише себи последњу реч. Г. Вес, као изразити преставник француске правне науке и ученик школе природног права, на чијем се челу налазио Жан Жак Русо, није могао друкчије формулисати своје учење. Оно је,.