Бранич

412

„Б Р А Н И Ч"

чинећи више разлике између „чувања" (1а §аг(3е) или „нагона" (1три1б1оп) које људска делатност може да унесе у ствар (пресуда Опште седнице Касационог суда од 13 фебруара 1930). Тако један аутомобил, једна колица, једна лопта за тенис, и др. све су ствари, како је то приметио М. Жосеран, на које се примењује члан 1384- ал. 1 фран. Грађ. зак.; одговорност стања ствари тежи према универзалности и може се чак рећи, да она од сада остварује ову универзалност. Еволуција румунске јуриспруденције, следујући из близа француској доктрини и јуриспруденцији, није још дефинитивно утврђена у погледу примања, без икакве резерве, целокупне идеје ризика, извора грађанске одговорности. Интересантно је напоменути, да су баш кривични судови имали да се баве овим проблемом, зато што, из економских разлога, жртве претпостављају јавне тужбе приватним. Али већ у 1911 год., друго оделење Румунског касационог суда (пресуда од 25 фебруара 1911; В. Кас. 1911, р. 217) прихватило је, код аутомобилског несрећног случаја, замењивање доказа деликтне кривице презумпцијом кривице због дела ствари ({аЛ <3е сћозез) које имамо на чувању и којима управљамо. Али, примењујући члан 1000 Грађ. зак. — 1384 франц. Грађ. зак., румунска јуриспруденција изгледа да је привржена застарелој идеји одговорности која се оснива на грешци онога који ју је примио због погрешног избора намештеника — (Рум. Кас. 1ђ 20 јуна 1922 Панд. Рум. 1935, I, 72). С друне стране, у румунском праву, примена члана 1000 ал. 3, или подношење јавне тужбе, не спречавају жртву, да ради непосредно против сопственика на основу члана 1000 ал. 1. чл. 1384 ал. 1. франц. Грађ. зак., што би значило примање идеје ризика који прати неминовно разноврсне манифестације људске делатности, као базу грађанске одговорности. У овом смислу, грешка би остала пре као фикција, пошто свака имовина јемчи за штете које се проузрокују приликом њеног управљања... Тако, румунска Касација, проширујући примену члана 1000 Грађ. зак., стигла је до тога, да базира одговорност сопственика за аутомобилске несрећне случајеве, на члану 1000 ал. 1 — члан 1384 франц. Грађ. зак., без обзира на лице које управља аутомобилом. Чим постоји штета, чињеница да постоји власник ствари која је проузроковала штету, јесте довољна да обавезује на одговорност. „Сопственици су одговорни за штете проузроковане недостатком чувања ствари које им припадају, на основу кажњиве непажње испољене у вршењу права сопствености", објашњава пресуда другог Оделења румунске Касације од 9 октобра 1934 (Панд. Рум. I, 71, са белешком г. Хозока). Ево нас, у румунском праву, на истој — или скоро на истој тачци на којој је и француска јуриспруденција била, према чувеној пресуди од 13 фебруара 1930. Ипак, румунска Касација не напушта у целости идеју кривице, јер се одговорност ослања такође на грешци у вршењу права сопствености; објективни ризик