Бранич

420

„Б Р А Н И Ч"

када је сазнао о делу није истом придавао одлучан значај, нити је одмах предузео кораке за развод. Интересантно је, да је закон у свима случајевима наведеним као узрок за развод брака — изузев одрицања расплођавања, који претставља апсолутни разлог развода — наложио судији, да претходно испита, да ли ће развод брака нарочито тешко погодити дугог супружника и да ли је захтев за развод морално оправдан. У овој формули очевидно је размимоилажење између грађанског и чисто раснополитичког мишљења. Законодавац у бојазни да није претерао, узима судију као поверника у својој сумњи. Пракса ће у осталом показати, да ли ће се број развода бракова у Иемачкој после доношења ових законских новела, које их фаворизирају, нагло и знатио попети, или не. Судбина деце из разведених бракова неће више зависити од тога, на чију је супружничку штету брак разведен. За васпитање и старање о деци биће одређена она страна, која буде за то погоднија. Појачана је борба противу привидних бракова, који су се на жалост и код нас у последње време умножили, а противу којих је већ раније у Немачкој донета једна законска одредба, да се имају прогласити за ништавне бракови, који су закључени само у циљу, да се жени прибави поданство. Повод за пооштрење ове одредбе дало је искуство из последњих година у Аустрији, где су закључивани многобројни овакви бракови у чисто спекулативном циљу, а не ради стварања породице.

Вој. В. Павловић, суд. капет. II класе, ВоЈни судоаи: и рехабнлитациЈа Установа рехабилитације важи и за војна кривична дела, пошто у војном кривичном законику (в. к. з.) није друкчије наређено (§ 3. в. к. з.), што значи да војни судови у предвиђеним случајевима могу примењивати § 90. Кривичног законика (к. з.) тј. давати како потпуну тако и непотпуну рехабилитацију. Међутим док је у законику о судском кривичном поступку од 1929. године (кп) предвиђен поступак за остваривање рехабилитације (§§ 476.—485.) дотле то није у свему случај са закоником о поступку војних судова у кривичним делима од 1901. године (вкп) који сада примењују војни судови. Ни српски казнени законик ни војни казнени законик нису познавали овај институт. Једна врста рехабилитације која би одговарала повраћају права из 1. од. § 90. Крив. законика тзв. непотпуна судска рехабилитација, 1 )

Ј ) Спорно је да ли повраћај права из 1. од. § 90. к з. претставља рехабилиитацију. Тако према мишљењу Др. Доленца Метода (Тумач кривичног законика 1930. год. стр. 149) у § 90. к. з. ради се о два правна института, од којих само онај из 3. од. § 90. к. з. сачињава рехабилитацију у правом смислу. Ово је гледиште готово усамљено јер га не деле већина наших