Бранич

ВОЈНИ СУДОВИ И РЕХАБИЛИТАЦИЈА

421

била је нормирана у §§ 270.—276. вкп. под рубриком „О повраћа ; у права судом због злочинства изгубљених", на исти начин као и српском судском кривичном поступку (§§ 349.—355). Један првенствено материјално правни институт био је дакле регулисан формалним кривичним правом и то једним малим делом пошто је установа из 3. од. § 90. к. з. творевина данашњег кривичног законика. Непотпуна судска рехабилитација предвиђена је према томе и у кривичном законику (§ 3. вкз.) и у вкп. (§§ 270.—276) и може се поставити питање да ли су и у којој мери §-ом 90. к.з. дерогирани прописи војног кривичног поступка о рехабилитацији односно хоће ли се војни судови држати при давању рехабилитације искључиво услова из 1. од. § 90. к.з. или ће узимати у рачун и погодбе за рехабилитацију из §§ 270. и 271. вкп. Да ли ће војни судови за повраћај права тражити рок од три године по издржаној, опроштеној или застарелој казни као што предвиђа 1. од. § 90. к. з. или ће узети пет година као што тражи § 270. вкп,? На другом месту, питање је, по којем поступку да се врши поништај осуда војних судова (3. од. § 90 к. з.), пошто ову рехабилитацију не предвиђа вкп., ни погодбе за њу нити процедуру за брисање осуда односно има ли правне могућности, да се у недостатку односних одредаба у вкп. примене прописи кривичног поступка о поништају осуда (§ 476. и сл.)? Погодбе за повраћај права набројане су у 1. од. § 90. к. з. и ми мислимо да се и војни судови приликом решавања о овој рехабилитацији имају придржавати ових услова. Одредба § 90. к. з. каснија је од прописа §§ 270. и 271. вкп. који прописују

криминалиста (види о овоме опширније: „О рехабилитацији осуђеника" Др. Фердо Чулиновиић, „Правосуђе" 1934. стр. 5). Стога ми сматрамо да је и у вкп. (§§ 270.—276.) предвиђена т. зв. непотпуна судска рехабилитација као што је случај и са прописом 1. од. § 90. к. з. И у једном и у другом случају ради се о повраћају права кривичном пресудом изгубљених само уз нешто другачије услове. По вкп. враћају се права (политичка) односно стиче се могућност за прибављање изгубљене државне службе, одличја, академских степена и т. д., која су уз казну робије и заточење трајно изгубљена на основи § 18. срп. казненог законика, дакле као законска последица осуде док по тач. 1. § 46. к.з. суд обавезно изриче у пресуди трајан губитак часних права при осуди на смрт или робију преко 5 година. Чим су се ова права уз предвиђене услове могла повратити несумњиво је да се у оба случаја мисли на судску рехабилитацију додуше делимичну али тек рехабилитацију. У осталом § 270. вкп. гласи: Ко је по пресуди због злочинства лишен војничке и грађанске части може тражити, да му се грађанска част поврати код оног првостепеног војног суда, који је његово дело ислеђивао и судио; но то може чинити по истеку 5 година, од кад је казну издржао, или му је таква путем милости опроштена. Повраћај изгубљене војничке части не може се тражити. § 271. вкп. гласи: Ко тражи повраћај предњега права, мора најмање 5 година, по истеку времена за повраћај права одређеног (§ 270. овога законика) живети у Србији и бар годину дана у једном месту стално. Он ће морати приложити молби уверење о његовом моралном владању за последњих пет година, од судова оних општина, у којима је живео и ова морају бити потврђена од среског начелника, ако општина под срез подпада, од окружног ако је општина окружног места, и од управитеља вароши Београда, ако је суд ове општине уверење издао.