Бранич

428

,Б Р А Н И Ч"

СУДСКА ПРАКСА Из праксе Касационог суда у Новом Саду. Г. Бранко Јевремовић, судија Апелационог суда у Новом Саду доетавио нам је следећу судску одлуку: Иисмена или усмена пропаганда комунизма оствареног у данашњој Русији иде за променом политичког и социјалног поретка у дрнсави, злочиком, насиљем и тероризмом, те долази под удар чл. 1. тач. 1. закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави. Самом предајом писмена — летака је свршено дело пропаганде, без обзира на то да ли је она имала успеха или није, јер прихватање пропагованих идеја од стране оних којима се пропагују не улази у појам дела пропаганде, а не покушај. Окружни суд у Б. Ц. донео је пресуду бр. Кзп. 363/36. од 25. октобра 1936. г. којом је опт. Г. Д. прогласио кривим што је и то: 1) 21. јула о. г. у Б. Ц. пре подне на пијаци понудио опт. К. С. пакет у којем се налазио „Извештај поднет 2. августа 1935. г. од Димитров Георгија VII светском конгресу коминтерна" који садржи пропаганду за промену политичког и социјалног поретка у држави, али је К. одбио да прими тај пакет; 2) Истог дана у К. после подне предао опт. Д. М. један пакет књига у коме се налазио и описани извештај Димитров Георгија, да би он доцније — пошто би прибрао потребни новац у 2000 дин. могао умножити ради растурања чиме је починио у два маха покушај дела из чл. 3. зак. о заштити јавне безбедности и поретка у држави. Стога га суд осуђује на основу чл. 3. зак. о заштити јавне безбедности и поретка у држави у вези §§ 31. и 62. применом § 71. бр. 4. на 10 месеци строгог затвора као главну казну и т. д., а у погледу осталих дела из оптужнице ослободио га од оптужбе на основу § 280. од. 1. ст. 2. к. п.; тако исто ослободио је од оптужбе и опт. Д. М., Б. С., Д. Г. и С. М. за та дела на основу истог законског прописа и т. д. Државни тужилац оптужницом својом оптужио је Г. Д., Д. М., Б. С., Д. Г., М. С., и С. М. и то: Г. Д. што је 29. маја 1936. дошао у Б. Ц. у друштву К. Ђ. састао се са опт. М. С., коме је рекао да је велики комунистички агитатор, да га полиција прогања, да ће страдати ако га власт ухвати, што ће свакако бити, ако му добри људи не буду помогли да се пребаци у Румунију, нашто му је опт. М. одговорио, да је он идејни комуниста, те да ће му наћи људе, који ће га пребацити преко границе, па том приликом одредио опт. Г. место где ће сачекати помоћ. После овога када је пао сумрак појавио се опт. М. С. који је опт. Г. повео кући, да му да вечеру и позвао у своју кућу опт. Д. М., С. М., па су ту на вечери говорили о комунизму и о начину на који треба исти ширити, где се нарочито истицао опт. Д. М., тиме да је сав одан.' комунизму, за који ће радити до последњег даха. По том су из куће Б. С. одвели Г. код Д. Г. на спавање и да тамо сачека прилику за пребацивање преко Румунске границе. Четвртог дана је поново дошао оптужени Б. С. и дао опт. Г. 200 дин. пошао са њим и Т. Т. који га је пребацио преко границе у Румунију, а где су га ухватиле румунске власти и пребациле у Југославију те је опт. Г. поново дошао у Б. Дана 21. јула 1936. г. пошто је опт. Г. у друштву неког Бате чији идентитет није установљен, из Б. за Б. Ц. и дошао на пијацу, где је нашао опт. Д. М. кога је од раније познавао као комунисту, и који га је својим колима одвезао у његову кућу у К. Том приликом опт. Г. рекао је, да је донео 20 комада на шапирографу и писаћој машини написаних говора комунисте Димитрова на VII конгресу Ш-ће интернационале, који садржи упуства о целокупној организацији рада комунистичке нартије и 20 комада брошура „Суштина Политике" и један свежањ летака „Платформа (основица) антифашистичког народног фронта", с тим да тај материјал треба поделити међу комунистима, а осим тога, да је потребно 3000 дин. у готовом новцу ради штампања тих комунистичких летака. Опт. Д. је рекао опт. Г. да Б. С. има новац у те сврхе, али пошто Д. није говорио са Б., јер је овај истукао његову кћер, то су сачекали док није дошао и С. М. Ту су они говорили о начину ширења комунистичких идеја а затим укорили Б. С. што је истукао кћер Д. М., али је Б. одрекао новчану помоћ за штампање Димитровог говора, за то што Г. није донео никаквог доказа