Бранич
СУДСКА ПРАКСА
433
; аза тужиоца Н. Тада је тужилац у ствари сазнао за спорну штету, јер је све дотле постојала могућност да га држава у потпуности обештети. Како је поменутим решењем тужилац само делимично обештећен, он је могао остатак причињене штеге да тражи једино од тога момента, односно од . дана кад му је саопштено поменуто решење о делимичном обештећењу, почео је да тече рок застарелости за остатак причињене штете. Касациони суд је уважио рекурс тужене стране и укинуо закључак призивног суда са следећих разлога. Основан је рекурсни навод тужене стране, да је призивни суд погрешио, кад је узео да се, као моменат сазнања причињене штете, тужиоцу има сматрати моменат саопштења решења Министарства саобраћаја Г Ж. Бр. 3618/31. г. са разлога, што се почетак рока застарелости има рачунати од дана фактички причињене штете тужиоцу 1927/1928 г. поштоје тужилац стварно тада и сазнао за причињену му штету — § 939. Грађ. зак.". Закључак I грађ. већа Касационог суда у Београду од 3. II. 1938. г. Рек. 638/37. Тчх. М. Ивановић секретар Касационог суда у Београду. Пропис §-а 928 8. Грађ. зак. који предвиђа застарелост од 10 година односи се само на предуаимаче зграда и архитекте за тврђе грађевине и предузећа, а не и иа подпредузимаче који раде само један део грађевине (Нресуда Касационог суда у Београду од 29 априла 1938 године Рев, број — 340) У правној ствари тужиоца К. В. противу туженика Акционар. друштва за т. и и., због дуга, Срески суд у Београду пресудом од 23 октобра 1936 год. 11—5031. одбио је противтужбени захтев са разлога: „Својом против тужбом у смислу §-а 94. грпп. противтужилац је претставио да је пре 10 година предузео грађење дома Материнског удружења у Београду. Као предузимач, противтужилац је уговорио са Акционарским друштвом за трговину и индустрију а. д. из Београда да оно постави у згради Дома под од ксилолита, са претставником друштва сада пок. инж. Гросом уговорио услове рада и квалитета материјала. Приликом пријема зграде од стране надзорног инжињера Материнског удружења, коме је присуствовао пок. инж. Грос, утврђено је да израда и квалитет пода не одговарају условима који су били утврђени у уговору између противтужиоца и Материнског удружења, те му је услед тога приликом обрачуна Материнско удружење обуставило 15.000.— динара. Претставник Акц. друш. А. Д. инж. Грос, признао је приликом предаје Дома да под заиста није израђен у целости према погодбама са тужиоцем Иваном Виландом и обећао да ће недостатке уклонити што ни до данас није учинио. Дакле противтужилац претставља да је био у уговорном односу са једне стране са Материнским удружењем, у погледу грађења Дома, а с друге стране с Акц. друштвом за т. и и. А. Д. коме је поверио радове око израде и постављања пода, те да је услед непотпуно извршена уговора, који је противтужилац имао са Акц. друштвом за т. и и. А. Д. њему, противтужиоцу нанета штета пошто му је Материнско удружење обуставило 15.000.— динара због лоше израђеног пода. Пошто тужена страна по противтужби, на рочиште није дошла, мада је њен заступник позив примио, то заступник против тужиоца предлаже пресуду на основу изостанка. Противтужбом тужена страна у своме одговору у свему пориче наводе против тужиоца и тврди да је она радове око израде и постављања пода извела добро и по уговору са противтужиоцем истичући да признање пок. инж. Гроса на које се противтужилац позива ничим није доказано, а затим да је и после смрти инж. Гроса постојало даље Акц. друштво за т. и и. А. Д. те се је њему противтужилац могао обратити својом рекламацијом у погледу израде пода што он није учинио, већ је чекао да га друштво тужи за остатак дуга па је тек онда истакао свој захтев за накнаду штете у износу од 15.000.— динара. И под том претпоставком, да под у Дому Материнског удружења није био израђен према уговору за противтужиоца, како он и тврди, право његово на тражење накнаде