Бранич

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

439

Како тужени други доказ нема да је акцептант благовремено имао покриће, а спорна меница испуњава законске услове, то је суд пресудио као у диспозитиву". По призиву тужене стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 6 октобра 1937. године Пл. 910. преиначио је пресуду Окружног суда и тужиоца одбио од тужбеног захтева са разлога: По § 146. трг. зак. притежатељ менице губи право накнаде према издатељу ако овај докаже, да је пријемник био снабдевен покрићем с новцем о року плаћања. Из поднете есконтне листе у тужби, види се, да Је чист есконт у 13 800 динара, примио Ј. С., акцептант по означеној меници, који је то на есконтној листи својим потписом и потврдио. Према томе, туженик у смислу § 146. и 144. трг. зак. није више ни У каК вој обавези и тужилац је изгубио сва права према туженику као издаваоцу менице, пошто је акцептант на меници на којој је туженик издавалац био снабдевен покрићем у времену рока плаћања. Притежатељ менице имао би право тражбине само противу оног на кога је меница вучена а не и према издаваоцу менице како је Окружни суд погрешно узео, налазећи погрешно да есконтна листа није доказ да је у времену рока плаћања акцептант имао покрића. Са изложеног а на основу §§ 591. и 592. гр. п. п. призив тужене стране је уважен, пресуда Окружног суда преиначена и донета је одлука као у диспозитиву". По ревизији тужиоца,Касациони суд у Београду пресудом од 22. марта 1938. године Рев. 14. преиначио је пресуду Апелационог суда и туженика осудио на плаћање спорног дуга са разлога: „Основан је ревизијски навод да се одлука призивног суда у погледу утврђивања покрића по утуженој меници оснива на чињеничкој претпоставци, која није ничим утврђена и за коју не постоје никакви докази, као и да се иста оснива на погрешној правној оцени — тач. 3. и 4. § 597. гр.п.п. Основаност ових навода састоји се у томе јер је призивни суд преиначујући пресуду првога суда погрешно нашао да туженик у смислу §§ 146. и 144. трг. зак. није више ни у каквој обавези и да је тужилац изгубио сва права према туженику, као издаваоцу менице, јер налази да је есконтна листа доказ да је акцептнт био снабдевен покрићем. Према нахођењу Касационог суда туженик као издатељ није испао из обавезе а ово са разлога: Што по § 146. трг. зак. издатељ вучене менице и без протеста остаје менично обавезан према притежатељу менице, а може се те своје обавезе ослободити само тада ако је он по наређењу § 85. трг. зак. до рока снабдео акцептанта покрићем. Како се пак из утврђеног и констатованог чињеничког стања — § 368. гр.п.п., а које је меродавнои за одлуку Касационог суда, види, да туженик ничим није доказао да је он као издатељ спорне менице снабдео до рока покрићем акцептанта С., јер есконтна листа не сацржи такав доказ, то је суд уважио ревизију и призивну пресуду преиначио". Јован Д. Смиљанић секретар Касац. суда у Београду.

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ Седница од 17. августа 1938. год. Одобрене су президијелне одлуке, по којима је за време судског одмора одобрено: Упис у именик адвоката: Сави Ракином; Др. Фрањи Клајну; Милану Миливојевићу; Др. Александру Перлу; Радомиру Јањушевићу; Славку Марковићу — сви са седиштем у Београду; Пресељење адвокатима и то: Драгутину Ристићу из Рековца у Београд — преузиматељ адв. Тома Ђорђевић из Јагодине, Алексију Демченку из Београда у Рачу — преузиматељ адв. Константин Саватијевић из Београда и Момчилу Симићу из Чачка у Краљево — преузиматељ адв. Александар Ћурчић из Чачка; Брисање из именика адвоката: Др. Младена Хорвата под 28. јулом 1938. год. услед смрти — преуз иматељ Сима Бенвенисти, адв. из Београда Упис у именик адв. приправника: Браниславу Павловићу код адв. Јо-