Бранич

442

,Б Р А Н И Ч'

На предлог претседника Симића заказује се X редовна скупштина Коморе за 30. октобар ове године, с тим, да се дневни ред утврди на идућој седници. На предлог заменика претседника Милана Живадиновића у вези његовог разговора са чланом Коморе адв. Добривојем Петковићем решено је, да неколико старијих адвоката ван Одбора Коморе а од стране Одбора Коморе претседник Симић, зам. претседника Милан Живадиновић и члан Одбора Војислав Милошевић посете министра правде због питања подизања Палате Правде, као и питања смештаја Среског суда за град Београд..

ПРИК43И /.он /5 Јо8зегапс1: Е v о 1 и и о п 5 е* а с 1 и а! н ез. СопКгепсез с!е <Ј гој{ сју11РагЈз 1936. 1Л&гепе с1и КесиеП 5Јгеу. Ра^ез 183. Један од најпознатијих француских правника г. Луј Жосеран, касациони судија и почасни декан Лионског правног факултета обогатио је правну књижевност збирком предавања, која је одржао у току једног семестра на тринаест Универзитета или Средишта правних наука у Португалији, Шпанији, Белгији, Мароку, Југославији и Румунији. Писац у предговору та предавања, која овако добијају велики публицитет и долазе до руку и оних који нису имали ретко задовољство да предавача слушају, назива скицама, и ако су свако за себе студије у пуном смислу те речи, које откривају и велику ерудицију и одличан стил и ненадмашан смисао за излагања овог чувеног француског правника. Она расветљавају нарочито проблеме из грађанске одговорности, којима је г. Жосеран посветио своје најбоље радове и објашњавају и продубљују савремени социјални покрет у праву, нарочито приватном, у коме питање одговорности заузима централни положај. Прво предавање, које носи назив: Француски грађански законик и његова судбина, преставља у сажетом облику, излагања пишчева о великом кодификаторском раду, који је организовао први конзул Наполеон преко најчувенијих правника из тога времена. Тај законодавни рад, јединствен у својој врсти изазвао је значајне покрете у Француској и иностранству и био пример за углед и другим земљама у томе како да се изједначи законодавство. Наполеонов законик јесте највеће дело свога генијалног творца: он га је једини надживео у свој својој грандиозности, достојан свога великог творца и његових знаменитих помагача. Успех овог великог законодавног дела јесте у двема основним одликама: јасности и концизности и напору законодавца да постави начела а не да набраја случајеве. Тако је се уз Наполеонов грађански законик створила обимна јуриспруденција, либерална и широка, али не преторска, која је омогућила Законику примену значајних размера и створила Француски касациони суд најгипкијом правничком творевином. Доцније кодификације, немачка а нарочито процесно-правна аустриска, напустиле су ово спасоносно начело, па су зашле у казуистику, набрајања, и ако је опште познато, да законодавац не може никад све побројати. Тако су створене у главном две школе тумачења права и закона: француска и германска, које се ослањају у главном на начин на који је законодавство изједначено у односним државама. Не би било на одмет свима онима које интересује наше будуће изједначење грађанског материјалног права да прочитају пажљиво излагања г. Жосерана посвећена Француском грађанском законику и француској јуриспруденцији, за коју предавач нема граница у хвалама, у осталом потпуно оправдано. На тај начин наши кодификатори сазнаће да сем аустриског грађанског законодавства, постоје и друга, нарочито француско, које тако лепо врши своју улогу. Начелно постављен, Француски грађански законик изгледа да је написан за сва времена: либерална јуриспруденција га подмлађује чувајући љубоморно његов дух и његова начела, уверена, да никакав доцнији законодавни рад неће имати онај замах и ону важност као што је био случај