Бранич

ПРИКАЗИ

443

са законодавним радом из 1804. године када су велики правници постаеили квази-вечито законодавно дело — Наполеонов грађански законик. Друго предавање посвећено је Развоју одговорности, које је, са одо■брењем пишчевим објављено у Браничу за 1935. год. — органу Београдске адвокатске коморе у Београду. Ова тема је дала могућност писцу да развије своја ингениозна опажања и постави необично интересантне закључке, у толико пре, што је и сам, и као млад правни писац и доцније као чувени професор Лионског правног факултета и његов декан до одласка у Касациони суд, активно учествовао у овој еволуцији и припремању Касационог суда на велика прегнућа путем чувених одлука грађанског оделења или Опште седнице (коју наш Гр. п. п. на жалост не познаје). Није у питању еволуција, већ права револуција у праву. Развој технике угрожава нас све више. У немогућности да се технички заштитимо од последица машинизма, ми се правнички штитимо, узимајући за основу ризик коме нас излаже технички развој. Несрећан случај више нам се не чини као последица судбине, већ све више и више, као последица људске радње. Од старе поставке да нема одговорности без утврђене погрешке, која је жртву упућивала да утврди три ствари: повреду — штету, затим неправилну радњу трећег лица, која би најзад служила за основ накнаде штете постале услед повреде, другим речима, једно лице било повређено или оштећено имало је да утврђује кривицу лица које га је повредило, француска дуриспруденција данас је дошла до четири друга начела, па да се штета накнади: постојање погрешке, постојање и презумција погрешке, на место појма погрешке дошао је појам ризика, односно на субјективну поставила је се објективна одговорност, и најзад, јуриспруденција је проширила уговорну одговорност на место деликтуозне одговорности, постављајући тако жртву у повољнији положај. Све ове четири поставке, капиталне за разумевање питања одговорности, г. Жосеран је магистрално изложио одвајајући се од сувог правничког резоновања и дајући својим излагањима ширу социјалну основу. Нарочиту је пажњу посветио теорији злоупотребе права, која је основна у овој материји и која даје правно објашњење француској јуриспруденцији у њеном ставу, јер се може с правом рећи, да је ново тумачење Француског грађанског законика у одредбама које се на грађанску одговорност односе, ствар француске либералне јуреспруденције: то је творевина судска. Ова своја излагања, г. Жосеран је развио до необично високог степена у трећем предавању које носи назив: Аутомобилски несрећни случајеви и свечана одлука Касационог суда од 13. фебруара 1930. год., где је његово схватање о социјалној намени права у вези са новим схватањем грађанске одговорности, дошло до крајњег изражаја. Ова свечана одлука није прошла без озбиљне критике од стране знаменитих правника као што су г. г. Капитан и Рипер. Г. Жосеран је брани и налази оправдање и у правничком тумачењу Грађанског законика и у правичности, нарочито у новим схватањима грађанске одговорности за ризике који постављају објектвну на место старе субјективне одговорности. Та чувена одлука опште седнице Касационог суда, после сјајне правне аргументације, поставила је у главном четири правила: § 1384. Франц. грађ. законика примењује се како на несрећне случајеве причињене кад је оруђе којим је несретан случај причињен у покрету, тако и на оне које су последица некретања овога оруђа; одговорност је везана за појам чувања ствари а не за саму ствар; учинилац несретног случаја може се ослободити одговорности само ако утврди да је било погрешке до жртве или да је несретан случај последица више силе; одговорност почива не на претпо^ ставци погрешке, већ на претпоставци одговорности. Суптилан анализатор, сав у социјалној намени закона и јуриспруденције, предавач веома отмено побија примедбе знаменитих противника схватања горње одлуке, одајући им сву дужну пошту (како би код нас на пр. учинио наш уважени професор г. Живојин М. Перић), али остајући одлучно уз своје становиште. Вредно је за правнике да читајући ова излагања осете сву лепоту проблема везаних за грађанску одговорност за суштину субјективне и објективне, деликтуозне и уговорне одговорности, одговорности за своје и туђе поступке, за радње животиња нли за .„оследице неправилног руковања или