Бранич

444

„Б Р А Н И Ч*

недовољног чувања бестелесних ствари, за деликте и квази-деликте, јер је данашње право у великом своме делу упућено на проблеме везане за. грађанску одговорност. Многа уверења и предрасуде отпашће после јасних и дубоких излагања уваженог писца. Четврто предавање посвећено Релативитету и злоупотреби права, јесте врхунац правне мисли г. Жосерана. Тема веома благодарна за његова. социјално-правна схватања. Писац се не може сложити са старинским схватањем о праву као егзактној науци, која се не повија за потребама живота, већ би сва била у апсолутним формулама. Није само математика релативна. наука. И правна наука у те релативне науке долази, јер она следује заједницу, са шом се развија и са њеним законима, једном речју она је „њено правило и њена слика". Право постоји због друштва а не обратно. Кад се право употребљава уз злоупотребу или у циљу злоупотребе, престаје бити право. У односу на друштво право је релативно а никако апсолутно. Да ово илуструје примерима г. Жосеран објашњава суштину својина. као социјалне функције и у томе циљу излаже својства својине у односу на ваздушни домен, на рудно благо, на закупца, где се она никако не манифестује у апсолутном облику. Право на судску заштиту и на слободно 1 уговарање није такође апсолутно већ потчињено друштву односно друштвеним потребама. Сусед је ограничен у своме праву правом суседа. Права на одговор по закону о штампи, уз веома концизну анализу чувеног случаја Силвен-Думик, не може се злоупотребити: лист који је изазвао писца, мора му омогућити исправку. Али ако та исправка премаша законом дозвољен обим или ако залази у кривични закон, исправљач ће понети сву одговорност за свој поступак. Да у своме схватању није усамљен г. Жосеран наводи нове Законике и законе: немачки, швајцарски, совјетски, кинески, литвански и предлог итало-француског законика о облигацијама, који сви кажњавају недобронамерну употребу или коришћење права или употребу или коришћење права противно његовој друштвеној или законској намени. Са припадницима старинског схватања о праву као апсолутној науци, писац благо дискутује, узимајући за основу својих резоновања правичност и морал. То су му најјачи аргументи. Заиста, цела ова теорија о злоупотреби права јесте триумф морала који са њом продире свуда где се она простире. Захваљујући њој, право се остварује на моралан начин; оно врши мисију која се састоји у томе да влада правда, а не неправда и неморал, тако да се ово предавање може с пуно права назвати морализацијом права. Као што видимо, писац у овом предавању додирује највише врхове морала и права. Уверен у свој исправан став, он не избегава критику свога схватања. На против. Са сваким својим противником лојално се објашњава бранећи своје уверење на тај начин да се добија утисак да заиста друкчије не може бити. Ништа се дубоко ни трајно у друштву не може извести без вере у себе и у своју науку. Та вера јесте основ г. Жосеранових излагања. Он дубоко верује да не греши и ту веру искрено, снажно, докумектовано преноси на слушаоце и читаоце. Осећамо, да кроз г. Жосерана друкчије гледамо на многе друштвено-правне проблеме. Можемо у крајњој линији не прихватити његове закључке, али му морамо признати високо научничко уверење и поштење, ненадмашну правну аргументацију и веру у своју науку. То се граничи са догмом а догма се рађа и преноси само у вери. У петом предавању под насловом: Уговор о раду и злоупотреба права, предавач преноси своје идеје о злоупотреби права на овај необично важан домен људских односа. Пошто је изложио у кратким потезимз развој уговора о раду до нашег доба, г. Жосеран сматра да и коалиција — радничка или патронална — може произвести штету ако се злоупотребљава противно основној намени. Штрајк је дозвољен кад има за циљ заштиту професионалних интереса, али је недозвољен кад се употребљава У политичке сврхе или у циљу да се нанесе штета послодавцу. У овом последњем случају може се тражити и накнада штете. Г. Жосеран, са многим угледним француским правницима — г. г. Капитаном, Рипером, Пиком, критикује једну одлуку Касационог суда која сматра штрајк као једностран раскид уговора о раду. Он калази да штрајк. није разлог за раскид уговора, пошто се њиме не тражи ништа друго до