Бранич

Г1РИКАЗИ

445

продужење рада, само под повољнијим условима. Али је штрајк разлог за раскид уговора ако се употребљава или боље злоупотребљава у циљеве који немају везе са условима рада. Као солидан правник г. Жосеран ставља многа питања у вези са штрајком на чисто правну основу. Ту резонује као правник и социолог а никако као преставник или припадник једног или другог политичког схватања. Зато не мора бити симпатичан екстремним елементима, али је зато много виши у очима правника, јер није поставио себи за циљ да пропагира политичке погледе на штрајк, већ је желео само да га објасни са правне и социолошке тачке гледишта у вези са његовим правним последицама. Шесто предавање које има за тему: Лаж, привидност и прикривање, дало је прилике предавачу да покаже како савршено лако влада овим необично тешким појмовима у праву. Али није само у питању ученост пишчева која је изван сваке дискусије, већ се треба осврнути на његов смисао за проста и сликовита излагања пропраћена необично лепим примерима који ова три правна појма, често недовољно јасно постављена у теорији и у пракси, излажу у свој могућој јасности с погледом на правне последице за њих везане. Предавач полази од правилне поставкеда је право наука о добром и праведном. Поштене радње добијају своју санкцију: правда триумфује. Непоштене радње: превара, заблуда, употреба силе, не могу добити задовољење у праву. Па ипак и лаж, и привидност, и прикривање, који су појмови противни добром и праведном, што једино закон штити, могу стварати права и обавезе и добити чак и правну санкцију пред судовима. То су парадокси везани за неминовност живота и односа грађана. Предавање је пуно лепо изабраних примера из праксе. Путативни брак на пр. у односу на оштећену страну, може послужити као основ за накнаду штете. Исто тако, треће добронамерно лице може тражити оштету од продавца туђе ствари. При прикривеним поклонима лаж може да послужи као основ за правну заштиту. Најзад, родитељи деце рођене у роду или у прељуби не могу по француском закону овакву децу ни признати, нити им ма чиме положај у друштву побољшати. Али, како г. Жосеран добро примећује, родитељски осећај прелази све границе правних ограничења и родитељи овакве деце довијају се на све могуће начине да децу не баце на улицу, без зашите, јер она нису крива за грехове својих родитеља. И суд их ту помаже, јер се при доброј логици ова строгост законодавца не може разумети. У опште говорећи, у овој области права, улога јуриспруденције је веома значајна. Она ублажује претеране и неосноване строгости законодавца као што отклања могућности за евентуалне злоупотребе које закон није предвидео. Јуриспруденција је одблесак живота и правног схватања и смисла за право у даном моменту, у оквиру закона. Зато је она веома активна и гипка, јер иде за потребама живота. У седмом предавању које носи наслов: Пропадање доброчиних послова и њихов преображај, г. Жосеран изражава своју приврженост доброчиним пословима, који имају незаинтересован карактер и њима ставља на супрот послове закључене у циљу зараде, као себичне, заинтересоване. Прва врста послова уступа полако место другој врсти послова и ако би преимућство првих над другима значило триумф правде и морала. Међутим, ово тврђење ие треба узети у сувише апсолутном облику: често је пута мање тешко платити неку услугу него бити захвалан. Кад се правни послови закључени у циљу зараде организују по закону и у социалном духу, човечанство нема шта да страхује јер и трговина, и занати, и интелектуални рад, који се врше у циљу зараде, имају свој дубок основ у друштву и његовим потребама. Само их треба организовати тако да користе а не да штете друштву. Последње, осмо предавање, посвећено Заштити слабих путем права, пружило је прилику предавачу да изрази још једанпут своја дубока социална и правна схватања у вези са горњим предметом. Г. Жосеран прво констатује да је прошло време из Лафонтенове басне, да је право јачега најбоље. Друштво ограничава сва права на праву меру без обзира коме припадају. Слаби данас нису више они исти који су некада били слаби. То се види из еволуције права везаног за жене, малолетнике, распикуће, правне личности. С друге стране, данас су створени нови носиоци права који су