Бранич

446

„Б Р А Н И Ч"

слаби и као такви достојни заштите: радници, каткад индустријалци и трговци, клијенти великих компанија и трустова, лица која иду пешке. Мере за заштиту слабих веома су разнолике. Уговор о превозу не може садржавати одредбу која ослобађа превозника од одговорности за превоз људи и робе у случају да тим путем претрпе какву штету или какав квар. Такође има одредаба донетих у јавном интересу, односно у интересу слабијих, у уговору о осигурању, које штите осигураника од свемоћи осигуравајућих друштава. Државне власти воде надзор да се уговори о раду исправно извршују. Кад су неједнакости јако изражене у уговору њих умањује или своди на праву меру судија ако их по сили закона не огласи да су без важности. Теорија о злоупотреби права своди злоупотребу права на праву меру. Теорија о објективној и субјективној одговрности, уз либералну јуриспруденцију, пружа огромне могуђности у циљу заштите слабих нарочито постављеном презумпцијом о одговорности учиниоца а не жртве за несретан случај и накнаду тако настале штете. Данашњи слаби које треба заштитити јесу они који се налазе у подређеном положају према осталим услед економских и механичких разлога. Њима се пружа заштита не признањем њихове слабости и њихове инфериорности, већ путем нарочитих привилегија и заштита. У том реду идеја појам ризика омогућује многе правне теорије и стварности: на несигурност материјалну друштво одговара правном сигурношћу. Ово последње предавање све је у социјалним схватањима г. Жосерана и с тога му лежи на срцу. Оно је испевано као правничка химна о заштити слабих и с тога се чита са особеним интересом.

Стилистичке одлике г. Жосерана познате су из његових многобројних дела: проста и необично јасна излагања, без многих детаља, али снажна, јер почивају на дубоком уверењу и свестраној правничкој ерудицији пишчевој, јесу такође одлика ових осам предавања. У њима, као што видесмо, г. Жосеран третира најактуелнија социјално-правна питања садашњице, на магистралан, њему само својствен начин. Не устручава се да за своја уверења дискутује са првим носиоцима француске правне мисли. Не пропушта никад да нагласи велику социалну мисију права, закона и јуриспруденције. Не прећуткује оно што није добро. Све феномене у друштву у вези са правом расматра критички и своје закључке доноси тек после дугих студија. При томе се служи гвозденом логиком коју тера до краја. За своју идеју, бори се без предаха, против свих и свакога. Како тек изгледа жива реч г. Жосерана кад му писана реч овако снажно делује на читаоце? То знају они који су имали ретко задовољство и срећу да овог великог правника чују у Загребу и Београду, где је на правним факултетима пронео живо и убедљиво своју мисао која чини част и г. Жосерану и правној науци и нацији из које потиче. Та правна мисао је сад конкретизирана објавом ових предавања. Она је постала опште добро свих правника. Штета је не обогатити се оваквим тековинама кад нам их писац овако издашно пружа. Јер видик постаје много шири кад се ова збирка предавања прочита. Зашто остати у мраку код оволике светлости? Др. Видан о. Благојевић, адвокат.

БЕЛЕШКЕ ОСМИ КОНГРЕС ПРАВНИКА У НОВОМ САДУ Осми Конгрес правника одржао је свој годишњи скуп 10. и 11. септембра 1938. год. у Новом Саду. Претходно је спремљена Споменица са радовима наших најугледнијих правника, коју смо приказали у Браничу за јули—август 1938. год. Од последње скупштине, која је била јубиларна и као таква одржата У Београду 1935. год., протекло је три године, што је неуобичајено за Конгресе правника, који се редовно одржавају сваке године. То је најважнији разлог што је интересовање за овогодишњи Конгрес било веома мало код