Бранич

БЕЛЕШКЕ

44б

у нарави на толико „нужних" делова иза смрти сваког самовласника, колико је законски његових баштиника без икаква обзира, да ли су исти привређивали за живота на сељачком дому или не; 4) што се позитивним законима спречава обитељско власништво зг оне сељачке поседе, који су једном унесени у земљишне књиге („грунтовнице") као самовласништво. Ради спречавања опасности Конгрес правника препоручује ове законске мере: 1) да се с обзиром на претежно сељачку структуру наше земље 1 приступи што пре доношењу засебног сељачког Законика, који би имао садржавати посебне прописе како за сељачку имовину, тако и за социјално-привредне односе нашег сељаштва. 2) да се у изради сељачког имовинског права надопуне што прес посебним закоником о „унутрашњој колонизацији" и о „сељачкој вересији" (пољопривредном кредиту), како би се тиме могли успешно спроводити у живот прописи о чувању сељачких поседа против непотребних деоба и о стварању непотребних деоба нових сељачких домова, а нарочито у погледу сељачке вересије; а) да има остати на снази наредба §-а 471. Срп. грађ. пост. о егзистенционом минимуму; проширити га на целу земљу и осигурати га за дужнике Аграрне банке како за садашње, тако и за будуће; б) да се известан минимум сељачког поседа не може продати ни за> јавне дажбине ни за тражбине настале из кривичног дела ни за трошкове кривичног поступка. Резолуција треће секције по питању: Реформа прописа Грађанског парничног поступка о пресуди услед изостанка и пропуштања. Конгрес правника, по саслушању реферата у погледу реформе Грађанског парничног поступка о пресуди услед изостанка и пропуштањ.а, усвојио је ову резолуцију: 1) Систем контумације се у грађанском поступку и надаље одржава. 2) Да конгрес ипак сматра, да су последице овог система сувишетешке, и да их треба уклонити или на тај начин што ће се услови повраћаја у пређашње стање ублажити или што ће се против пресуде због изостанка и пропуштања дозволити контрадикција. Предлог резолуције четврте секције по питању: Треба ли повишавати казне у Кривичном законику за извесна дела и да ли треба смањити размак између максималне и минималне казне. VIII. Конгрес правника Краљевине Југославије у Новом Саду 1) констатује: а) да је кривични закон добар и савремен; да у њему има извесних несразмерности у погледу кажњивости; б) да се врши употреба условне осуде у неким крајевима, преко граница како их ова ииституција изискује; ц) да се извршивање мањих казни по судским пресудама не врши правилно; 2) Конгрес држи да у циљу ефикасне борбе против криминалитета: за сада није актуелно, ни повишавање казне, ни смањивање размака између минималне и максималне казне, а да је потреба да се и даље прикупља грађа за евентуалну измену кривичних закона у погледу одређивања казнн; 3) Конгрес је мишљења да у вези са постављеним питањем постоји потреба установљења јединствеие касације за целу земљу ^оја се има старати о једнообразности примене кривичних закона и да се донесе нов закон о судијама у коме ће се предвидети боља школска и практична спрема будућих судија. Одвојено мишљење г. проф. Др. Миодрага Аћимовића: У постављеним питањима треба ли повишавати казне у кривичном. законику за извесна дела и да ли треба смањивати размак између максималне казне, мишљења сам, да Конгресу треба поднети следеће закључке: 1) Прописи кривичног закона од којих зависи кажњивост код кривичних дела (злочина и преступа) уопште и код појединих дела у посебном делу кривичног законика, уопште узев задовољавају. 2) Питање да ли и у колико казне код појединих кривичних дела у погледу максимума и минимума (размака између највеће и најмање казне; иије од већег значаја, нити актуелно и треба одложити за доцније. 3) Узрок неуспеха новог кривичног законика и појединих његових установа уколико га има, не лежи у закону који је добар него у нејед-