Бранич

408

,Б Р А Н И Ч-

Правни преображај који описујемо јесте, очевидно, последица социјалних трансформација које су се збиле за време последњих педесет година и, како је то рекао саветник Танон: „Напредак на правном пољу не може бити остварен само реформама које су резултат не абстрактних концепција и а приори, већ резултат нових крајњих тачака које су дошле са еволуцијом услова социјалног живота", или, како је то констатовао, на најјаснији начин, Господин декан Жосеран: „Погрешно је закаснити у прошлости и не живети својим временом; модернизам је подигнут на степен правне облигације и мисоенизам постаје један квази „грађански деликт". Ван сумње је, да је социјални живот епохе француског а после и румунског Грађанског законика који је ступио на снагу 1865 и аустријског Грађ. законика који је још на снази у Трансилванији и Буковини, претрпео радикалне измене проузроковане безбројним научним проналасцима и брзим напретком механике за време друге половине XIX века. Велике индустрије замењују некадашње мале радионице, привлачећи један број радника који стално расте и који ступа у додир са машином и излаже се несрећним случајевима, поводом којих покреће се проблем одговорности између послодаваца и радника и цело обимно питање одговорности које произлази из уговора о раду. Транспортна индустрија се развија нагло; на место некадашњих поштанских кола и живописних постиљона, долазе ултрабрзи експреси, аутомобил, аероплан, који омогућују једном великом броју лица да путују на начин који нису дотле познавали и да обезбеде брзи превоз робе. Човечији живот постаје све интензивнији а у исто се време појављују нови ризици као и нови узроци штете који имају за последицу повећавање спорова грађанске одговорности. На крају, рат је донео суштаствене измене у погледу ризика и одговорности како појединаца тако и јавноправних лица. Све трансформације које су се догодиле у животу модернога друштва имале су за последицу измену правних односа. Они се оснивају и на традиционалном тумачењу Грађанског законика, односно на грађанском деликту или уговорној одговорности уз нова гледишта која су на крају завршила са пребацивањем терета доказа. У класичном систему који је претрпео неку штету, имао је, у својству тужитеља, да докаже своје право прибављајући доказ о претрпљеној штети као проузрокованој грешком њеног извршиоца. Чланови 998—1003 рум. Грађ. зак. (1382 и даље франц. Грађ. зак.) прихватају очевидно начело природнога права, по коме свако лице је гарант својих радња. Ово правило не трпи изузетке. Бертран де Греј (Вег1гаш1 с1е СгеиШе), у свом извештају Трибунат-у каже, да „закон не би могао да оклева између онога који се вара и онога који трпи" и да је право обавезати онога који је проузроковао штету, да је отклони, макар само новчано.