Бранич

О НАДЛЕЖНОСТИ И ПОСТУПКУ КОД ЕПОЗИТА

481

Али, после ступања на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу наређење § 7 Закона о установљењу среских и окружних судова угасило се је и то према самој стилизацији тога прописа. Стога се је поново отворило питање надлежности судова за расправу депозита. Што се, пак, тиче самога поступка — то питање није било решено (чак ни привремено) ни одлуком Касационог суда. Ми ћемо покушати да изведеним путем дођемо до закључка по питању надлежности и у том раду дотаћи ћемо се, при крају, и самога поступка. У односу на кориснике, депозити би се могли поделити у две јасно подвојене групе: у оне депозите код којих су корисници потпуно одређени и на оне депозите, код којих се не зна унапред коме се имају исплатити. Код депозита можемо узети у разматрање и услове исплате тако, да онда добијамо условљене и неусловљене депозите. Наравно, ово нису једине могуће поделе депозита. Ако би се узео у оцену повод за конституисања депозита, онда би се указале ове поделе: или је депозит дошао као последица неке правне судске радње, или као последица неке правне радње друге власти, или, најзад, као последица учињене правне радње (било по садржини, циљу или по последицама) ван икакве власти. Појављују се и друге поделе. На пр: да ли је депозит образован по званичној дужности или није (по ванпарничном поступку, по закону о експропријацији) ит.д. Ми ћемо навести само ове поделе пошто нам изгледа да довољно илуструју порекло депозита уопште, а после ове поделе како нам се чини, највише падају у очи. Неминовно се намеће пигање надлежности суда за расправу депозита. Опште узевши, ово питање није расправљено ни једним законским прописом. Ипак, морамо признати, да је за извесне депозите предвиђена надлежност среских односно окружних судова: за депо.чите по стечају и поравнању ван стечаја надлежан је окружни суд (по правилу); по ванпарничном поступку срески суд; за депозите по Закону о извршењу и обезбеђењу надлежан је срески суд а по изузетку окружни суд. После тога, има депозита који непосредно прате главну ствар. Тако је случај са обезбеђењем трошкова и чувањем исправа, из Грађанског парничког поступка. То се исто може рећи и на пр. за јемство из Кривичног поступка. По саставу односних законских прописа, ти се депозити заснивају код суда где се води спор односно код суда који је надлежан за кривична дела. За депозите из Закона о експропријацији не би се могло рећи да спадају у групу депозита, код којих је надлежност суда законом већ одређена. Овај је закон био донет 1896 год. У њему се спомињу првостепени судови. У време доношења тога закона били су само једни првостепени судови, док их данас има две врсте: срески и окружни-трговачки. § 52 Гр.п.п. говори о тражбинама ради обезбеђења (читати: ради конституисања залоге-депозита). Надлежност се олређује према тражбини то јест према праву. Али ако је обезбеђење мање