Бранич

482

,Б Р А Н И Ч"

од права, надлежност се одређује, онда, према величини предмета који служи за обезбеђење. А приори, код тужбе из § 52 Гр.п.п. право није спорно већ је само у питању право на залогу. Величина неоспоренога права одређује надлежност суда односно вредност залоге опредељује суд код кога ће се водити спор за обезбеђење. Пошто се води спор за обезбеђење, залога код ових спорова није конституисана. На против, код депозита је обрнуто. Залога је образована, али је (неко) право у питању. Зашто се не би и код депозита, у погледу надлежности суда, употребљавао исти принцип (из § 52 Гр.п.п.)? Висина депозита одређивала би надлежност суда: ако је спорно право веће или равно висини депозита, оно би се расправљало код суда депозита; ако би, пак, спорно право било мање, надлежност суда одређивала би се према величини тога права (имовинско правнога обележја) — депозит би и даље задржаи свој суд (по висини се одређује), пошго је мање право само нешто инцидентно док сам депозит, самим својим образовањем, подразумева оспорено неко право, које у најмању руку одговара његовој (депозита) величини. Депозит претпоставља право; он је нешто споредно, Судбина депозита у зависности је од судбине права. Депозит само допушта м.гућност да с право реализује ако би се његова судбина у неком (евентуалном) спору учврстила. Сваки депозит прати латентан — евентуалан — спор који се односи на право. Временски, право прегходи депозиту. То право има везе са депозитом у толико, што би се оно, ако би постало неспорно, имало да оствари у депозиту односно да се у депозиту материјализује. Другим путем дошло се је до истога закључка, да имовинскоправна вредност депозита има да одреди надлежност суда, сем ако није у неком закону изрично речено који Ке суд за односну врсту депозита бити надлежан. Депозит и стечај имају неку сличност између себе али не толику да би се стечајни поступак могао аналогно примењивати на депозите, како се је судска пракса, у нужди, усталила. Од прикупљене имовине дужникове, у стечају се исплаћују повериоци који буду доказали своја прааа на исплату и то редом како је у стечајном поступку предвиђено. Код депозита је стечајни поступак другачији. Само је извесна имовина дужник:>ва пред судом а од заинтересованих лица нису сви на окупу. Јер депозит нема ни стечајну општост ни стечајну јавност. По пр звилу, исплата је код стечаја сразмерна и делимична. Да је дужник могао измирити све повериоце, он не би ни пао под стечај. На против у депозиту се тражбине исплаћују, по правилу У целости Исплата зависи једино од права и величине депозита. Овде се лепо види да је депозит у ствари обезбеђење права. Истоветност ранга тражбина тешко се може остварити тек приликом расправе депозита. Ми смо свесни да нисмо истакли све оно што би се могло рећи о правном институту-депозиту. То долази отуда што је сзма