Бранич
485
није више могуће да благовремено поставља адвоката, услед задоцњења доставе позива. Ето, то су у главном објективни изузетци од начела принудног заступања странака. Али сем њих, објективних, постоје још и субјективни изузетци који се тичу саме личности парничара, о којима је реч у § 128. III. ст- Грпп.; — када је у питању заступање државе или државних установа које је уређено посебним законима у вези § 8 У Грпп., и лица о којима је реч у § 129. Грпп., — која с обзиром на своју правну спрему, уживају повлашћење, да пред зборним судовима у својим парничним стварима не морају бити заступана адвокатима. 2.) Друго начело, то је начело слободног заступања странака, где долазе у првом реду све парнице које се воде код среских судова, као и све парнице и парничне радње о којима је било досад говора као изузетцима од начела принудног заступања, у колико странка није позвана на основу § 249. Грпп. — да престане суду са пуномоћником да је он заступа. По овом начелу странке се у оваквим случајевима могу, али не морају служити адвокатом или којим другим пуномоћником. Али, ипак, ако се одлуче да узму пуномоћника могу га изабрати било из реда адвоката или између других лица (неадвоката); наравно у колико та друга лица нису лица о којима је реч у § 130. ст. II. Грпп- Дакле, у колико то нису надриписари пискарчи, који су као такви познати суду, пошто такви не могу као пуномоћници заступати странке ни на р а с п р а в и ни к о д других парничних радња (§ 130. ст. II. Грпп.). Но одлучи ли се странка заиста да у оваквим случајевима узме за заступника — пуномоћника неког из реда адвоката, онда се ипак може поставити истакнуто питање у наслову. Наиме, да ли адвоката као пуномоћника другог лица, може на расправном рочишту у стварима код среског суда заменити намештеник његове канцеларије који није адвокатски приправник? Ово због тога што се често дешава, да не кажем и свакодневно, бар код Среског суда за град Београд, да извесна г. г. адвокати из Београда, наравно у једном малом броју, — дали спречени другим пословима да дођу лично у суд и заступају своје властодавца на расправним рочиштима, или због чега другог, не знам — шаљу своје канцеларијске чиновнике-писаре да их у таквим случајевима замењују, издајући им у том смислу и пуномоћја. Судије их у већини случајева, колико ми је познато, примају. Да ли то чине и једни и други с обзиром на пропис тач. 6 т Ппе § 132. Грпп. камо се вели, да адвокат . • . „з а оне парничне радње, за које није прописано заступање адвокатом, може поставити и друге заменике", или не, такође немам података. Али, судећи по свему изгледа да је то баш због ове одредбе. Но, ипак, и поред ове и овакве одредбе овде се може, и то не без разлога, поставити горње питање баш због тога, што овакав случај по закону о адвокатима, као што ћемо видети, не би био могућ. Наиме, у § 25. закона о адвокатима речено је, да је адвокат овлашћен да одреди другог адвоката