Бранич

486

,Б Р А Н И Ч"

себи за заменика, кад је лично спречен; а у § 26., који долази непосредно иза овог §-а, стоји: „У расправама пред судовима, другим државним или самоуправним властима и јавно-правним телима адвоката може заменити и адвокатски приправник који је код њега на вежби, а који се има легитимисати уверењем одбора Адвокатске коморе, у колико други законски прописи друкчије не наређују", додајући у ст. III. истог §-а само да „Адвоката при извршењима може заменити и други чиновник његове канцеларије по његовом овлашћењу". Дакле, као што се види, по овом законском пропису, иако то није изрично наглашено, такво заступање у споровима, па било то и пред среским судовима, тамо где се и не тражи обавезно заступање адвокатом, не би било могуће. Јер једино дозвољено оступање у том случају јесте, да адвоката, као пуномоћника других лица, само при извршењима може заменити чиновник његове канцеларије по његовом овлашћењу. Стога, да би се на постављено питање дао што приближније тачан одговор, морају се размстрити изближе ова два друга питања: П р в о, ако узмемо да се ова два прописа не слажу који онда од њих има превагу у ономе у чему се не слажу по овом питању? и Д р у г о, да ли је заиста смисао законских речи § 132. тач6. ш Ппе да адвокат: „а за оне парничне радње за које није прописано заступање адвокатом, може поставити и друге заменике", заиста такав, да такве заступнике може слати адвокат са овлашћењем да га и пред среским судовима замењују и на расправним рочиштима, т. ј. да ли је према томе, ова одредба Грпп. заиста у опреци са ограничењем из § 26. Зак. о адвокатима, или се, пак, ово односи на такве парничне радње које се обављају ван усмене расправе, а где се не тражи заступање адвокатом, те се на тај начин оба прописа у погледу овог питања поклапају односно допуњују? Да их прегледамо редом. Ако узмемо да у конкретном случају треба на постављено питање у наслову да одговоримо потврдно, наиме да адвоката може у парницама пред среским судовима на расправним рочиштима заменити и друго лице које није адвокат и адвокатски приправник, с обзиром на цитирану тач. 6. т Ппе § 132. Грпп-, онда између ове одредбе Грпп. и одредбе § 26. закона о адвокатима заиста постоји по овом питању извесно неслагање. Јер, као што смо видели, такво замењивање (заступање) по Закону о адвокатима не би било допуштено. Отуда се поставља опет ово нитање: Када постоје већ ова два правна пропиеа о истом предмету, дакле, који регулишу једну те исту материју, и кад ти прописи по времену један за другим долазе, који од ова два закона има превагу и првенетво? Да ли би се и овде, према томе, имало да примени старо правило: 1ех роб1епог ^его^а! рпоп? Мислим да би се имало одговорити потврдно. Наравно, под условом, као што еам већ истакао, ако се узме да је смисао цитиране тачке 6. т Ппе § 132. Грпп. такав, да се односи на све парничне радње као и расправна рочишта. Јер, као што