Бранич

ДА ЛИ АДВОКАТА МОЖЕ ЗАМЕНИТИ НАМЕШТЕНИК

487

вели Др. Н. Перић, б ) ово је начело природна последица начина постављања права. „Сам је смисао и разлог постанка новог права у том да се замени старо право". Кажем „старо" право и „ново", иако између ова два закона, по времену постанка, постоји размак у времену од неких 4 месеца- (Закон о адвокатима донет је 17. марта 1929. год., а закон о Грпп. 13. јула исте године. Јер у једном правном систему не може једно питање у исто време бити регулисано на два разна начина. „Природни закон о непробојности материје, како то лепо примећује г. Др. Јовановић (ор. сИ.), важи, изгледа, не само у физици, већ и у праву: као што не могу два разна предмета постојати једновремено на истом месту, тако исто не могу ни два разна прописа постојати једновремено на истом месту, управо не могу важити за исто питање нити се на њега примењивати једновремено". „По правилу тежи се да се приликом доношења нових прописа о некој материји изрично наброје прописи који више не важе. Али због све већег броја прописа најчешће се сигурности ради доноси и општа одредба да се новим прописом укидају сви ранији прописи о томе питању који би му били противни. Ако би се и десило да се таква општа одредба изрично не каже, ипак, по Др. Јовановићу, за то неће важити ранији противни прописи, јер се у праву сматра као, опште начело да доцнији пропис исте правне снаге укида ранији пропис о истоме предмету". У прилог оваквог одговора ишло би и само наређење § 2. Угрпп. камо се изрично вели: „Кад нови закон о судском поступку у грађанским парницама добије обавезну снагу, престају важити сви прописи других закона, уредаба и наредаба о предметима који су одређени тим новим законом, у колико нису Уводним законом остављени на снази". Дакле, овим је дата прецизна подлога за решење питања да ли се и који ранији закон, уредба или наредба имају сматрати као укинути или не. 8 ) С обзиром на овакво наређење овог члана, као и да у чл. 4. Угрпп. није ништа речено да остају у важности наређења § 26. Закона о адвокатима — будући ту исту материју углавном предвиђају и прописи §§-а 132. и 133. Грпп. — као што је то речено за друге тамо побројане законе, изашло би, да ове одредбе Закона о адвокатима у колико су у супротности са истим одредбама Грпп. немају више важности. Додуше, можда би се овде могао истаћи приговор, да Грпп. као општи процесуални закон није могао ни прећутно укинути забрану о којој је реч у § 26. закона о адвокатима, пошто је ово специјалан закон, и пошто се у науци узима, да се доношењем новог генералног закона уопште и не дира у затечене специјалне законе. 9 ) По Др. Јовановићу могуће је и друкчије мишљење. Он вели да се заиста може тврдити да доцнији (општи) прави закон не укида ранији индивидуални (формални) *закон (сем ако то није у њему изрично наведно), као што ни доц-

6 ) Др. Н. Перић: Грађанско право — општи део стр. 36. 7 ) Др. Драгослав Б. Јовановић: Архив, св. за јануар—фебруар 1938, стр. 151 8 ) Н. Пахорухсв: Уводни закон за закон о Грпп. са објашњењем, стр. 13 9 и 10 ) Др. Милан Бартош: Основи приватног права, стр. 14.