Бранич

СТАЛЕШКО ПРАВОСУЂЕ

495

СТАЛЕПЖО ПРАВОСУВЕ Иеплаћање чланског улога Адвокатској Комори претставл>а дисциплински преступ повреде дужности адвокатског звања из § 50. Зак. о адв. у вези § 61. тач. 11. Пословника Коморе. (Пресуда Адвокатског дисциплинског већа код Касационог суда у Београду — Дисц. Бр. 40/38. од 23. септембра 1938.). Дисциплинско веће Адвокатске Коморе у Београду осудило је адвоката П. Д. на новчану казну од 2.000.— дин., с тим, да му се на случај немогућности наплате обустави вршење адвокатуре за два месеца и да плати трошкове. Дисциплинско веће образложило је своју пресуду овако: да оптужени адв. П. Д. није плаћао Адвокатској Комори у Београду свој члански улог за време од 1. јануара 1931. до 31. децембра 1937. год. На опомену Коморе и решење Бр. 1045/37. и акт већа Бр. 996 није се одазвао да бар регулише своју дужност према Комори нити је поднео ма какав предлог у томе смислу. Плаћање чланског улога у оној висини колико одреди Скупштина Адвокатске Коморе, дужност је предвиђена за свакога адвоката као члана Коморе — § 43. сл. г) Зак. о адв. Неиспуњење ове дужности од материјалне је штете за правилну функцију Адвокатске Коморе као аутономног тела и по саму независност адвокатског сталежа — §§ 38. и 49. Зак. о адв. Оптужени П. није испунио своју дужност те је тиме починио дело дисц. преступа повреде дужности свога звања из §50. Зак. о адв. у в. § 61. тач, 11 Пословника Коморе. Ово дело у толико је теже, што је оптужени за тако дуго време од преко 5 година пренебрегао извршење ове своје дужности, па чак и на позив и опомену Коморе и већа није се одазвао нити показао добру вољу да бар овај однос регулише. С обзиром на све изложено и да је раније већ кажњен пресудом Дисц. већа Бр. 597/37. и пресудом Адв. дисц. већа код Касац. суда писменим укором и новчано са 300.— дин. веће је донело пресуду као у диспозитиву. На ову пресуду Дисц. већа осуђени адв. П. Д. изјавио је жалбу и у главном навео: да ниједна кривица, па ни дисциплинска не може постојати ако законом није изрично предвиђена. Истина у § 50. Зак. о адв. кажњава се дисциплински адвокат због повреде дужности свога звања. И ако у томе пропису законодавац није поближе означио шта сматра повредом дужности адвокатског звања, он је на другом месту, у глави III Зак. о адв. таксативно побројао оно што он сматра дужностима адв. звања. И баш ту где је било место набројати све дужности адвокатског звања, он није набројао као дужност адв. звања и плаћање чланарине Комори зато што то и не сматра дужношћу адвокатског звања. Када је у пом. § 50. предвиђено као дисциплинска кривица повреда дужности адв. звања, онда то може бити само повреда оних дужности које су као такве набројане у закону. Како пропуштање чланарине није означено изрично у закону као дужност адв. звања, онда се пропуштање плаћања не може сматрати дисциплинском кривицом по § 50. Зак. о адв. исто као што се не може таксирати кривицом пропуштање плаћања порезе или приреза, јер то законодавац није изрично предвидео као кажњиво пропуштање. Молио је да суд ожалбену пресуду поништи и ослободи га оптужбе или бар да му изречену казну смањи. Адвокатско дисциплинско веће код Кас. суда у Београду пресудом Дисц. Бр. 40/38. одбацило је призив оптуженог у колико се односи на одлуку Дисциплинског већа о кривици као неоснован у см. § 96. Зак. о адвокатима, чл. 31. и 37. Зак. о судијама и §§ 398. и 405. суд. крив. пост., а уважило призив оптуженог у погледу одлуке Дисциплинског већа о казни поништило нападнуту пресуду Дисциплинског већа у том делу и осудило оптуженог П, Д. на новчану казну од 500.— динара у корист благајне Адвокатске Коморе у Београду, која му се казна на случај немогућности наплате, има заменити казном обуставе адвокатуре за време од 15 дана. Остали део остао је непромењен. Ову своју пресуду Адвокатско дисциплинско веће код Касационог суда образложило је овако: Не стоји навод оптуженог да у поступку његовом, што није платио Адвокатској Комори дужан члански улог, не стоји повреда дужности свога