Бранич

494

„Б Р А Н И Ч"

лиуса који на једном месту кажу: „Адвокати који расправљају тешкоће закона и који силом своје речи, у стварима јавног или приватног карактера, дижу оно што је пало, враћају на прави пут оне, који су залутали, исто су тако корисни друштву као и они што се боре за отаџбину. Ми не сматрамо браниоцима царства, веле они даље, само оне, који се служе мачем и штитом, већ и адвокате који се боре живом речи за живот и будућност оних, који се телесно боре за друштво. 20 ) Оваквих и сличних похвала, које су кроз векове и са разлогом упућиване на адресу адвокатског реда, могао бих овде безброј навести, али то би и сувише одвело. Само једно из тога мора се подвући, да се таква заслужена традиција мора и од млађих нараштаја неговати и љубоморно чувати. Најзад, изгледало би ми непотпуно ово излагање, ако не бих и на овом месту нарочито подвукао да би свако друго решење овог питања задирало дубоко у Ваше професионалне интересе; нарочито у великим градским центрима, где би у ствари требало да постоји гро адвокатских приправника, с обзиром на повећану разноврсност правног саобраћаја и стални пораст све нових и нових спорова. На пример, као што Вам је познато, годишње се просечно води само код Среског суда за град Београд око 9000 до 10000 спорова а стална тенденција показује да ће се тај број још више повећати, те би у ствари требало да то буде д о м е н рада адвокатских приправника, а не адвокатских писара-неправника, само због тога што они можда јефтиније коштају дотичног адвоката него један адвокатски приправник, ма да и то не мора да буде тачно. Према томе ако би се узело да је одредбом из тач. 6. т Нпе § 132. Грпп. заиста дозвољено адвокату да може овластити и намештеника своје канцеларије — дакле „друга лица" које није адвокатски приправник и адвокат — да га замењује на расправним рочиштима пред среским судом, тиме би се ишло и на отежавање Вашег уласка у адвокатуру, јер у том случају један број адвоката, којима би можда материјална страна била претежнија од свог реномеа, за те послове не би држали адвокатске приправнике већ писаре које и онако употребљавају за остале техничке послове, за које не би, по правилу, могли и требали употребити једног адвокатског приправника. Дакле, на овај начин отежао би се и онако ваш тежак положај који је створен законом о адвокатима по коме адвокатски кандидат, поред дугог стажа и једногодишње бесплатне вежбе у суду, има да полаже испит, који у ствари треба да буде строжи од судијског испита. Све то скупа учинило би да се „убије иницијатива у будућем адвокату, правећи од њега канцелариског човека и сводећи га на степен чиновника једне приватне радње", како је то лепо приметио баш један од наших правника 21 ) те би на тај начин био промашен циљ да се од адвокатског приправника начини борац за право, и да се у њему развије независност, смелост и онај полетикритичкидух који је потребан за то")

20 ) О адвокатури од Др. В. И. Ј. стр. 23. !1 ) и гз ) Др. В. И.Ј., ор. сИ., стр. 15.