Бранич

СУДСКА ПРАКСА

499

добро. Са свега изложеног суд је донео пресуду као у диспозитиву, заснивајући је на прописима § 704. гр. зак. и § 667. гр.п.п. Одлука о трошковима оснива се на § 143. гр.п.п. Противу ове пресуде тужена страна изјавила је призив по коме је Окружни суд за град Београд пресудом Пл. 360/36. од 19 маја 1936. г. оснажио нападнуту пресуду, дајући ово образложење: „да су призивни наводи неумесии и неосновани са разлога изложених у нападнутој пресуди, и побијана пресуда у свему правилна и на закону основана, те се као таква има и потврдити — § 591. гр.п.п. Неумесан је навод тужене стране да је првостепени суд погрешно протумачио § 704. гр. зак., кад у § 704. гр. зак. изрично стоји да ако господарство под закуп дато прода другоме онда се раскида уговор закупа, што се у овом случају и догодило. Исто тако неуместан је навод тужене стране да првостепени суд није ценио приговор тужеников да тужилац није доказао да је сопственик имања, кад се из нападнуте пресуде види да је првостепени суд ценио истакнути приговор па је нашао да је исти неуместан и без важности и да је у супротности са изјавама туженога". Пошто је Окружни суд ставио да је вредност спора испод 5000 дин. то је ова пресуда постала извршна. Изнећемо сада други случај код кога су оба наведена суда нашла да се не може у порабном поступку тражити раскид уговора на основу 704. грађ. зак. У правној ствари тужиоца М. Т. противу туженика И. Ј. ради отказа стана, тужилац је у своме писменом поднеску отказао даљи закуп стана туженику а са разлога, јер је постао власник закупног добра по основу куповине и продаје, па да је према § 704. гр. зак. закуп престао од момента промене власника, те је стога предложио да суд наложи туженику да порабни предмет преда најдаље првога новембра. На закључак Среског суда за град Београд Р. 5075/37. којим је усвојен овај отказ, тужени је поднео благовремно приговоре наводећи: да је он много раније купио исто имање али да ни ранији власник овог имања није још извршио пренос, да је на овом имању подигао кућу која је околност позната како тужиоцу тако и ранијем власнику према којима је и поднео тужбу ради поништаја преноса, те је стога предложио да суд укине овај отказ. По одржаној расправи Срески суд за град Београд донео је пресуду П. 3994/37. од 5. јула 1937. г., којом је укинуо отказ а са ових разлога: „Према § 704. гр. зак. „ако господар ствар под закуп дану прода другом онда се раскида уговор закупа, осим ако није нарочито противно уговорено, или је уговор закупа у јавне књиге заложно на исто добро уведен. Па како § 704. гр. зак. предвиђа захтев за раскид уговора о закупу у случају да господар ствар дану под закуп прода другоме, а остварењу овог захтева нема места у порабном поступку § 655. гр.п.п., већ се овај захтев може остварити само редовним грађанским спором за раскид уговора. То у овом конкретном случају захтев тужиоца да се путем порабног поступка прекине даљи уговорени однос, не може се остварити, те је суд са тог разлога и укинуо закључак о отказу § 704 гр. зак. и § 655. гр.п.п. Суд налази да и без обзира на § 704. гр. зак. у в. § 655. гр.п.п. нема места одржању отказа на снази и то из разлога, јер се према признаницима од 28. децембра 1932. г. и 23. јануара 1933. г. и власничког листа види да не постоји између туженика и тужиоца односно ранијег власника закупни однос већ, чисто грађански, те да и са тога разлога нема места примени § 655. гр.п.п. Суд је одбио да узме у обзир доказ саслушање сведока предложених од тужене стране, јер налази, да је сасдушање ових сведока сувишно с обзиром на чињеницу да постоје писмени докази. Са горњих разлога суд је донео пресуду као у диспозитиву". Тужилачка страна изјавила је призив противу ове пресуде па је Окружни суд за град Београд пресудом Пл. 1105/37. од 25. октобра 1937. г. потврдио нападнуту пресуду са разлога: „1. Призивни разлози су неумесни и неосновани. 2. Побијана пресуда је у свему правилна и на закону основана па се као таква има и потврдити са разлога изложених у истој. Зато је призивни суд на основу §§ 591. и 592. гр.п.п. донео одлуку као у диспозитиву. И ова је пресуда постала извршна јер је вредност спора испод 5000 д,