Бранич

500

.БРАНИЧ'

О застарелости права поглаварства Града Београда за наплату електричне струје. (Пресуда Касационог суда у Београду Рев. 1640/37. од 27. новембра 1937. год.). Поглаварство града Београда, тужбом П. 3133/35. од 12. априла 1935. год. тужило је предузеће „Н", Среском суду за град Београд, за суму од 1159 дин. а коју му суму дугује тужени за утрошену струју у времену од 1. јануара 1924. г. до 24. марта 1931. г. Као доказ поднело је извод дуговања Дирекције трамваја и осветљења. Тужена страна је порекла тужбено тражење и истакла приговор застарелости, јер је од утрошења струје па до дана тужбе прошло више од 4 године и да за то време тужено предузеће није добило никакву опомену. Срески суд за град Београд пресудом П. 3133/35. од 17. маја 1935. год. удовољио је тужбеном тражењу, а са ових разлога: „Да тужени дугује тужиоцу дин. 1159.— за утрошену струју у времену од 1. јануара до 24. марта 1931. год. што се утврђује приложеним изводом дуговања Дирекције трамваја и осветљења као јавном исправом § 406. гр.п.п. Да нема места позивању на застарелост од стране туженика јер је у питању облигациони дуг, који застарева за 24 год. будући да потраживање потиче из уговора купо-продаје § 928. гр. зак." Окружни суд за град Београд пресудом Пл. 677/35. од 17. фебруара 1936. уважио је призив туженика, побијану пресуду Среског суда за град Београд преиначио и тужиоца одбио од тужбеног тражења, са овим образложењем: „да пресуда Среског суда за град Београд П. 3133/35. од 17. маја 1935. г. не одговара закону, те да као таква не може опстати, па је призивни суд преиначује и у смислу § 391. гр.п.п. изриче као у диспозитиву, јер је потраживање тужиочево према туженоме застарело, било по пропису § 928. б. гр. зак. било по пропису § 928. д. гр. зак. који се једино могу применити на спорни случај. Тако према § 928 д. грађ. зак. у опште све што се плаћа годишње или у краћим роковима, који се годишње повраћају застарева за три године од дана кад је требало платити. Па како је у конкретном случају у питању плаћање електричне струје — која се плаћа у краћим роковима од године дана, за коју је туженик задужен још 1931. године и коју је тад требао и платити, а тужба је од стране општине града Београда подигнута тек 1935. године, то је у смислу горе цитираног законског прогшса ово њено потраживање застарело а у колико би се применио § 928. грађ. зак. застарелост би била још краћа. С обзиром на горе изложено, остали наводи су без утицаја на одлуку суда. — Према овоме гледиште првог суда, по коме се на истакнути приговор застарелости има применити § 928. ж. гр. зак. неуместан је, пошто овде није у питању никакав облигаторни дуг." Касациони суд у Београду пресудом Рев. 1640/37. од 27. новембра 1937. г. потврдио је побијану пресуду призивнога суда са следећих разлога: „Да ке стоји навод заступника тужилачке стране да се побијана пресуда оснива на погрешној правној оцени ствари — тач. 4. § 597. гр.п.п., јер је призивни суд правилно нашао да је тужиочево потраживање према туженом застарело по § 928. д. грађ. зак. Позивање ревизије на § 931. грађ. зак. неумесно је стога, што се овај законски пропис не може применити кад су у питању кратке застарелости из §§ 928. а. 928. е. грађ. зак. као што је застарелост потраживања тужилачког поглаварства. Стога је Касациони суд на основу § 604 гр.п.п. одлучио као у диспозитиву." Има ли места тражењу повраћаја у пређашње стање ако странци позив за рочиште није у опште достављен или ако је у позиву погрешно означен час? I. У правној ствари тужиоца В. С. противу туженога М. С. ради накнаде штете у суми од 6000 дин., Срески суд за град Београд, одредио је расправу на дан 20. априла 1937. год. у 8 часова. Како, у заказано време тужени није дошао, ма да је позив уредно примио, јер је доставницу потписао 1. априла 1937. год., а дошавша — тужилачка страна предложила је да суд донесе пресуду по изостанку, то је суд и прихватио и донео пресуду по изостанку под бр. П. 1975/37. од 20. априла 1937. г.