Бранич

512

•БРАНИЧ'

у закону о суд. парн. поступку пред редовним судовима — без утицаја је, јер закон предвиђа искључиву надлежност редовних судова без обзира на основ и природу спора." Јован Д. Смиљанић секретар Касац. суда у Београду.

ПРИК4Ш Милош Р. Софреновић, Систематизована збирка девизновалутних прописа Кр. Ј угославије, Београд. — Ова са гледишта нраксе врло значајна збирка подељена је на седам група прописа респек. посвећених: одобрењу за обављање девизно-валутних послова и органима надлежним за издавање тог одобрења; заводима и лицима овлашћеним за рад са девизама и валутама; увозу и извозу робе, плаћањима тиме изазваним и транспортним трошковима; путничком промету; иностраним потраживањима и депоима; посебним девизно-валутним прописима који важе за берзе, поморска парабродарства, за послове осигурања, фабрике цемента, за трговање златом и обвезницама држ. зајмова, као и за конвертовање улога и потраживања у страној валути; и, најзад, платним споразумима са појединим земљама. рупама следују два додатка. Први садржи Правилник о регулисавању промета девизама и валутама, поред текста закона и уредаба које су са њиме у вези. Други даје стварни регистар изложеног градива. Постали под утицајем практичних потреба, умножавани и мењани током примене према стварно постигнутим резултатима, девизно-валутни проииси претстављају обимну и разбацану материју у којој је тешко снаћи се. Отуда је врло велика заслуга г. Софреновића што је ту материју зналачки сабрао, средио и прегледно изложио на начин који омогућава да збирка никад не застари. И заиста, она није издата у виду повезане књиге већ као картотека чије су стране нарочитом направом стегнуте и које ће сваке године бити допуњаване новим листовима. Све то чини да се збирка г. Софреновића може препоручити свима правницима, економистима и људима који имају пословних веза са иностранством. Ђ. Ж. М.

ББЛЕШКЕ Важност адвокатских легитимација. Дешавало се да неке поштанске установе нису хтеле исплаћивати адвокатима новац на легитимацију издату од стране Адвокатске Коморе, налазећи, да оваква легитимација није довољна, пошто би иста морала бити оверена још и од стране полицијске власти. Против оваквог поступка Адвокатска Комора у Загребу упутила је претставку Господину Министру пошта, телеграфа и телефона, који је овим поводом а под Бр. 368/38. издао распис ове садржине: „Легитимације Коморе служе за доказ истоветности. — Решењем г. министра број 30351 од 25. маја 1938. год. одобрено је, да се легитимације Комора могу употребљавати за доказ истоветности од стране странака у саобраћају са поштама. Следствено томе у чл. 57. Правилника за унутрашњу поштанску службу — први део — уноси се допуна као тачка 4-а, која гласи: легитимације Комора (адвокатске, апотекарске, трговачке, индустријске, занатске, инжињерске, јавнобележничке, лекарске, пољопривредие и радничке) без овере од стране управних власти но са тим да садржавају фотографију имаоца с отиском печата Коморе, број легитимације, потпис претседника Коморе или његовог заменика, потпис имаоца и да су у важности (сваке године продужују се од надлежие Коморе). Наређује се дирекцијама и поштама да ову допуну унесу у чл. 57. Правилника 3. у. п. сл. — први део и према истој у будуће тачно поступају. Предње се саопштава адвокатима ради управљања. Из Адвокатске Коморе у Београду Бр. 2647/38.