Бранич

ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

459

да се рад пискарача онемогући али надлежие власти нису биле вољне да правилно оцене важност овога питања. Док се једном не схвати да је нестручан рад пискарача штетан по јавноправни поредак у земљи као и по интересе странака, Комори не остаје ништа друго, него да, као и досада, подноси предлоге за кривично гоњење истих, и да на претресима тражи строгу осуду окривљеника по закону. Адвокатска тарифа. Принуђени смо да и данас констатујемо, и ако ређе, случајеве непримене адвокатске тарифе, која је у важности још од 1. марта 1936. године, ма да Београдски Апелациони суд по изјављеним правним лековима примењује прописе тарифе. Ипак, ми са тим не можемо бити задовољни, јер се адвокати приморавају да улажу правни лек због неправилне примене тарифе од стране нижих судова. Комори у току године нису стизале многе жалбе по питању неправилне примене тарифе, те се ово зло, у колико га има, не може сматрати као систем, због чега Комора није имала разлога да на надлежном месту предузима неке особите мере. Опорезивање адвоката. У овоме послу Комора учествује путем својих чланова у пореским одборима, које сходно закону предлаже. Из извештаја које подносе ти наши чланови види се, да је у највећем броју случајева опорезивање адвоката извршено по једном разумном и правичном мерилу али да то, нажалост ипак није постигнуто у доста случајева. Услед тога има извесних разлика које се не могу правдати. Један део тих неоправданих опорезивања бива коригован у поступку по жалбама пред Рекламационим одборима, где такође имамо своје делегате, а други део иде у расправу по административно-судском поступку. У колико то стоји до Коморе она је учинила и чини своју дужност, али то питање по самом закону није материја о којој она може да одлучује. Стална тенденција сужавања адвокатског рада и смањења адвокатске зараде јесу објективне чињенице које Коморанепрестано истиче пред надлежне факторе. У томе правцу Комора ће продужити свој рад. Тужбе против адвоката и адв. приправника. Нових тужби против адвоката и адв. приправника дошло је у току године 137, те је на решавању, са преосталих 20 тужби из претходне пословне године, било укупно 157 тужби. Од овога броја послато је Дисциплинском већу 54, заступнику Коморе 10, Одбору тројице 7 тужби. Одбор је 64 тужбе одбацио, односно нашао да по истима нема места тражењу дисциплинског поступка, а по 22 тужбе још води поступак. Број тужби против адвоката и адв. приправника у упоређењу са претходном пословном годином нешто се повећао. Ова околност нема значење повећања дисциплинских деликвената у опште, јер је знатно повећан и број адвоката, а с друге стране неки адвокати, нажалост, дозвољавају да буду више пута тужени. С обзиром на извесне знаке, није без основа очекивање, да ће у наредној години број тужби против адвоката и -адв. приправника бити мањи.