Бранич
ПРИКАЗИ
607
ПРИКАЗИ /.ео Р1ппег: О а 8 К е с ћ Ј <3ез Вгје{е$ Јп гесћ1зуег §1еЈсћепс)е Б а г з 1 е 11 и п §, 1,е!с1еп 1938. Писање и примање писама спада данас у свакодневни посао културног човека. Један стари знаменити писац добро је упознао важност писма, када је рекао: „Писма спадају међу најзначајније споменике, које поједини човек може после себе да остави". Али ретко се помишља на правне проблеме, који су у вези са писмом, изузев неких нарочитих случајева. Стога је интересантно за познаваоца ауторског права да се бави са овом мало обрађеном облашћу права. Један од ретких писаца који се посветио и овом питању јесте Лео Пинер са делом под горњим насловом. У овом делу не само што се упоредно претставља немачко, енглеско, француско и италијанско право писма, већ се свако од ових права обимно обрађује, при чему је употребљена сва могућна јудикатура и литература. Ипак је дело прегледно и потпуно разумљиво и за неправника. Али нарочито. може ово дело да буде корисно за правозаступника, који у њему може наћи одговоре на многе нејасне ствари из ове области. На овако узаном простору не може се приказати цела садржина овог дела, које обухвата преко двестотине страна. Али ћемо за пример навести неколико извода из најинтересантније главе, која обрађује својину писма и тајну писма. Сопственик писма је на првом месту пошиљаоц. Он је сопственик и онда, ако је писмо писао на туђем материјалу, па чак када је исти' и украо. Али није смисао писма у томе, да пошиљаоц хоће за себе да задржи саопштења која писмо садржи, већ исто треба испоручити примаоцу. Пренос се готово безизузетно врши поштом, која је нарочити облик гласоноше. О времену, у коме својина писма прелази на примаоца, одлучује лице које је гласоноши дало налог за посредовање. Код поште је то пошиљаоц. Он има право да тражи повраћај писма, док није уредно предато. За поелаз својине писма је поред предаје код пошиљаоца потребна и воља, да се својина пренесе. Ако пошиљаоц у писму моли, да му се писмо врати, онда недостаје та воља. Онај ко услед погрешног адресирања прими једно писмо, није сопственик истог. Специјалан интерес посвећен је излагању тајне писама. Позната је неповредимост ове тајне према држави. Али и у приватном и кривичном праву игра она велику улогу: приватни саобраћај писмима заштићен је противу неовлашћеног сазнања и проношења садржине. У овој области се иајјаче истиче утицај ауторског права. Изграђивање разних права у овој области показује разна одступања, јер је ауторско право ново право. Разумљиво је да се законска заштита у првом реду пружа садржини писма, али она обухвата и заштиту печата и завоја писма. Веома опширно и добро су образложена извођења о повреди садржине писма, као и о захтеву повраћаја писма. С правног гледишта пренос својине писма на примаоца по правилу је поклон. Из тога произлази, да се може захтевати повраћај писма при тешким увредама нанетим пошиљаоцу од стране примаоца писма. Још већи значај има захтев за повраћај писама приликом раскида веридби и развода бракова. Драгоцене подстреке правозаступник ће црпсти из разлагања о захтеву на показивање писама. На крају да укажемо још на обраду поступка ограничења права на писмо, која ограничења могу бити потребна за заштиту јавних или приватних интереса. Једна од најзначајнијих интервенција ове врсте је затварање поште у циљу прогоњења трагова једном делу или извршиоцу или ради набављања и осигурања доказних средстава. Истичемо да је писац дела Лео Пинер одлично обрадио своју тему и његова књига, која разлаже једну ретку правну материју, подједнако је интересантна и корисна како за правника тако и лаика. Милорад Антоновић, адвокат.